ČETIRI PJESME ALEKSANDRE ĐORĐEVIĆ

NEUDAVLJENA

Strine su plakale
kad sam objavila
da se neću udavati.
Majka je mesila
i kroz zube i maramu
klela da će mi utuviti boga
u glavu kô vazduh u testo.

Otac se uhvatio za grudi
kad je posumnjao
da sam drugačija
i dugo je hramao
na levo uvo
dok mu na desno nisu šapnuli
da nema onoga ko se izvukao.

A ja nisam bila siroče
i promenila sam prezime.
Nosim prsten i ne govorim mnogo.
Strine su se upokojile,
majka im duše poređala na vitrinu.

Muž mi se predao
kad sam mu pokazala
da se neću udavati.
Nije mu lako sa slikama
živim i neživim
koje utiskujem u pogaču.

***

PLETILJA

Ona ne zna za prekide,
najlonske čarape
i krike, ugušene
pre reči.

Ona ne razume moj bol
ni kako malo postaje veliko.
Sva hrana koju nisam volela,
u grlu mi je zastala.

Ona ne zna da me je branila
od života i da me je on
progutao.

Ona se pita
zašto nisam sve što nisam
i zašto jesam sve što jesam
dok gleda u moju sliku,
a ja joj u krilu spavam.

***

CIKLUS ŽIVOTA

Halo, čuješ li me?

…

Obukla si me u svoje obzire,
a ja sam se oslobodila
reka i crnice,
soli
i sad tumaram naga
po pustoši potopljenih raskrsnica.

Darovala si mi tkivo,
uda’nula vazduh,
uronila u reke
i izvukla me,
al’ nisu pete slabe
i ne znam gde je tačka
kroz koju gorim.

Zaboravila sam tvoj šapat
i milovanja,
uzidala se u utvrđenja
i marširam unutar
krivice.

Gusta je naša istorija,
upletena u vlasi vetra.
Pružam ti ruke,
a grlim se prazno.

Vrati mi se –
vičem s druge strane,
a ti odgovaraš –
vrati se ti.

***

VRETENO

Zablude opstaju
u glavama usnulih.
Stogodišnji san pokosio je svet.
I opet, i opet do unedogled.
Starica za vretenom veli –
Od svih rabota najteže je voleti.

Igle se zabadaju
gde je najnežnije.
I otvaraju filigranski
puteve snoviđenja.
I opet, i opet do unedogled
starica se predomišlja –
Od svih rabota najlakše je voleti.

_________________________________

ALEKSANDRA ĐORĐEVIĆ (1984) iz Sremske Mitrovice završila je italijanistiku i anglistiku, a zatim nastavila da slika rečima. Od svih uloga, najdraža joj je uloga mame, a najvažnija – uloga supruge. Objavila je tri romana, zbirku poezije i zbirku priča, i ako se parametri ove bajke nisu promenili, živi, peva i igra se u jednoj velikoj kući zvanoj Jezik.