TADEUŠ
probudio sam se sa
osećajem da se zovem
Tadeuš
ja
Simeon
Sima
mora da me
svađa u komšiluku
pobrkala
bila je velika
buka
ne podnosim viku
sa svetlošću je
drugačije
pojača mi prirodni
mir
isto je sa oblacima i
kišom
oči svetle na
mnogo načina
nije važno
i Tadeuši imaju
misli i osećanja
ustao sam i
izašao na ulicu
prožela me snaga
dana
sreću me
izdužene senke kao
putokazi
lep sunčan dan
nije slučajno da
na taj način
nevina deca započinju
svoje školske sastave
lepo je bilo biti dete
čudno nije bilo čudno
nijedan osećaj
nijedno ime
spotičem se o
kratke
skoro neprimetne senke
Tadeuše
pomozi
***
UNUTRA
nauka mi je
predala znanje o
spletu svih creva i
ostalih organa za varenje
znam kako taj sistem
odradi poslove ali
uvek nakon obilnog
obroka
među svim maglovitim
sećanjima iz
najranijih godina života
izdvajaju se u jasnoći
slike
kako mi nakon jela
uz majčin osmeh
u stomaku plivaju korice hleba
sa ostalom hranom koju sam
progutao
tu su kolutići šargarepe
zrnca graška
kriške krompira i
ribice koje plivaju u
tamnom okeanu moje utrobe
gde se smestila
sva jestiva flora i fauna
i sve što više sazreva
moje znanje o
anatomiji i
biološkim procesima koji
tinjaju unutra u nama
to mi prve slike ostaju
najjasnije i
najverovatnije
***
U PROLAZU
dotakao sam na ulici
laktom u
hodu
ivicu sive zgrade
nisam na sebi primetio
tragove povrede ali
vratio sam se
da pogledam to
mesto
kad tamo
dva zida u zagrljaju
krvarila su
mojom krvlju
***
ŽIVOT BEZ BUDUĆNOSTI
u kaputu mi je dobro
sakrijem se
do grla
ispod čuvam tišinu
štitim se od
škripe krila uznemirenih
ptica
sedim na
klupi u parku da
osetim kako je
starcima
kada gledaju u
daljine i
slušam čoveka u
pocepanoj jakni koji na
susednoj klupi priča
sam sa sobom i
viče mi da se
raduje
dolazećoj starosti
veseo je kao da se igra
dečije igre
uhvati babarogu ali
oči mu ozbiljno svetle
umesto dalekog horizonta
ugledam
pred sobom travnjak sa
nekoliko razbacanih
cvetova
posle dužeg vremena
ne osećam bol pod
rebrima
čovek sa
susedne klupe se
utišao ali
tu je
prisutan u
širokom osmehu
razdvojenih
usana među
kojima
ne krije bezubost
prožela me
jaka želja da budem
srećan
kao on
otkopčao sam se i
slušam kako
spokojno
vibrira
njegovo ćutanje
_______________________________________________________
SIMEON CEROVINA rođen je 2001. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Apsolvent je Filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Počeo je da piše sa osam godina. Njegovi tekstovi izašli su u 42. broju Fanzina Zeleni konj, u Vertikalama 33/34, kao i u Šrafu 2025. br. 15. Pesme su mu objavili i regionalni internet portali, Čovjek–časopis i Strane. Pet njegovih pesama našlo je mesto i u zborniku Panorama nove srpske poezije (Euromedik, Beograd, 2024.). U maju 2024. godine prevedeno je na italijanski jezik i objavljeno nekoliko njegovih pesama u italijanskom časopisu Le Muse, a zatim i u internet časopisima Alessandria Today i Artes Tv Giornale, kao i u belgijskom Atunis Galacy Poetry. Finalista je Konkursa Timočka lira 2024, Timočka lira 2025, 39. Festivala mladih pesnika u Zaječaru 2025, ušao je u uži krug od desetoro za Nagradu Mak Dizdar 2025. i tako pozvan na Festival Slovo Gorčina, a dobitnik je i treće nagrade na 57. Festivalu poezije mladih u Vrbasu. Jedna njegova pesma izabrana je i za pančevačke Rukopise 48. Živi, studira i piše poeziju u mestu svoga rođenja.
čovjek-časopis 