RAMBO BEŽI IZ HERBARIJUMA
iza kapije parka
učinio mi se
neki drugi svet
vazduh je
prijatno mirisao na
lišće i sveže košenu travu
bilo je i cvetnih leja i
jedan vodoskok
po svemu sudeći
pejzažni arhitekta
pravio je maketu raja
u tom vrtu dece nije bilo
čudno
usporen ljudski korak i
ćutanje
koje se pod senkom
visokog drveća
ni po čemu nije
razlikovalo od
onog na groblju
nešto me je mučilo
miris bilja postao mi je
nepodnošljiv
otužan
u travi su se pojavile
gliste i crvi
pozlilo mi je na očigled
ljudi koji su prolazili
ravnodušno pored mene
valjalo je požuriti pre
nego što se zatvori
kapija
rekao sam u sebi
biću Rambo koji
beži iz herbarijuma
postao sam
svestan
mirisa posteljine
nisam mogao da
shvatim šta mi je bilo
toliko strašno
ponovio sam naglas
biću Rambo koji
beži iz herbarijuma
biću Rambo
***
MEĐU REBRIMA
cvrči u tek uključenom
uljanom radijatoru
kao da se prži
kajgana
osećam glad ali
nešto mi se
drugo jede
između rebara na
grejnom telu i
ovih u mojim grudima
nema nikakve sličnosti
kod mene struji
hladan vazduh
šupljina u svirali
cvili
kroz udisanje i
izdisanje
neću piti sirupe za
kašalj
neka me tuga
ugreje
na rebrima radijatora
neka odspava
***
BLATO POSLE KIŠE
neka sila je
prošle noći od
prašine i kišnice
umesila blato
na ulici ga je
od jutros u izobilju
kao snega
nekih godina u
januaru
beli golubovi dok hodaju
pretvaraju se u
kokoške
ukopavaju se
tokom metamorfoze
kao lepkom
pričvršćeni za
šetalište
pikavci bačeni prethodnih
dana raspadaju se i
postaju deo teksture
trotoara kojim koračam
svi putevi su crni i
gnjecavi pod
đonom
pokušavam da požurim ali me
zaslepljuje odsjaj svetlosti u
barici koja se
kao jezerce
ugnezdila u
blatu
podsetilo me na pustinjsku oazu
zbog ovoga je vredelo
izaći iz kuće
***
UDOMLJAVANJE
ako si dobar čovek
misle ljudi
progoniš iz sebe vukove
ne spavaš noćima
dok ih ne isteraš ili
uništiš za sva vremena
nikada neću postići
taj standard
jedino mogu svoga
vuka da izvedem
polako i nežno iz
mraka
da ga osunčam
napojim mlekom
dam mu čvrstu hranu iz
svoje ruke i
sigurno sklonište
da pokušam da ga
pomilujem po glavi
ako uspem
udomio sam psa
_________________________________________________
SIMEON CEROVINA rođen je 2001. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Apsolvent je Filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Počeo je da piše sa osam godina. Njegovi tekstovi izašli su u 42. broju Fanzina Zeleni konj, u Vertikalama 33/34, kao i u Šrafu 2025. br. 15. Pesme su mu objavili i regionalni internet portali, Čovjek–časopis i Strane. Pet njegovih pesama našlo je mesto i u zborniku Panorama nove srpske poezije (Euromedik, Beograd, 2024.). U maju 2024. godine prevedeno je na italijanski jezik i objavljeno nekoliko njegovih pesama u italijanskom časopisu Le Muse, a zatim i u internet časopisima Alessandria Today i Artes Tv Giornale, kao i u belgijskom Atunis Galacy Poetry. Finalista je Konkursa Timočka lira 2024, Timočka lira 2025, 39. Festivala mladih pesnika u Zaječaru 2025, ušao je u uži krug od desetoro za Nagradu Mak Dizdar 2025. i tako pozvan na Festival Slovo Gorčina, a dobitnik je i treće nagrade na 57. Festivalu poezije mladih u Vrbasu. Jedna njegova pesma izabrana je i za pančevačke Rukopise 48. Živi, studira i piše poeziju u mestu svoga rođenja.
čovjek-časopis 