NIJE PULP FICTION
Nedavno sam čitao negde
kako je majka šoljicu
koju joj je sin Gavrilo
čuveni Princip poklonio
tokom celog rata
bežeći od ustaša, nemačkih okupatora
i komunista koji su joj i poharali kuću
sve do svoje smrti koncem 1945.
nosila u nedrima kao uspomenu
za razliku od Tarentinove priče
o ručnom satu među američkim zarobljenicima
u Vijetnamu i njegovom čuvanju
u sopstvenoj guzici
ova ne deluje tako jeftino
već upravo kao priča za film
možda u tome i leži
razlika između nas i Holivuda
***
ODSTUPANJE
nedostaje mi škripa snega
kristali vode, mraz
preko kojeg bih projurio
preskočio sve kranove
dizalice u luci
bez straha, pretrčao Dunav
sve do Kalafata
Loma
ili još dalje
do Konstance
uostalom kao i svi moji preci
utekao bih od iskopanih rovova
sa obe strane ulice
mahnita kopita
crveno-zelene
i crno-žute konjice
od srušenih brda
granice što se širi ka istoku
betonskih urbanih monstruma
u koje me uteruju
nedostaje mi škripa snega
***
GROBNICA
Moja grobnica za B. D.
miriše na rumunski keks
prosuto iskipelo mleko
iz plastične kese
svakako na početak devedesetih godina
na kraj dvadesetog veka
***
TAMO NEDALEKO
mogao bih lako reći
tamo opet bukti rat
opet hvataju jedan drugog
za već ranije načete vratove
izranjavani gnevni
nedovoljno zaraslih rana
podele
targetiranje
zvižduci i jaja
jaja svih vrsta
odsjaji mornarskih pajsera
glatkoća kuvanih močuga
i naravno vatra
ne više plamen
nego razorna vatra
koja preti ponovo da proguta
i one daleko
i one tamo nedaleko
***
PRIZOR
Ništa mi ne znači da vidim
belu orku
prelepog albino kita ubicu
ima ih valjda tri ili četiri svega
muva se negde kod obale Hokajda
najsevernijeg japanskog ostrva
jednom u godini iskoči iz okeana
i pokaže svoje debelo belo telo
kažu to treba videti
sa karakterističnim šarama i oblikom
za orke ali umesto crno-bele
njeno telo je u različitim nijansama bele
pati od albinizma ili leukizma
stanja kod kojih dolazi do gubitka pigmentacije
kažu da je prizor prelep
međutim više volim da posmatram
kako se njišu zlatni cvetovi lipe
dok pčele zuje oko njih
a arterska voda teče li teče
__________________________________
SAŠA SKALUŠEVIĆ SKALA (1981, Negotin, SFR Jugoslavija), pesnik, esejista, pripovedač, urednik i izdavač. Krajem devedesetih godina XX stoleća počinje da objavljuje u književnoj periodici kod nas i u regionu.
Objavio je knjige poezije:
Mitovi i senke ( Narodna Biblioteka Dositej Novaković, Negotin, 2014),
Plastična Aleksandrija (Društvo za afirmaciju kulture – Presing, Mladenovac, 2019), pesničku zbirku Rekreacija pre pakla (Društvo za afirmaciju kulture – Presing, Mladenovac, 2020),
Svakodnevni pokušaji apokalipse (Društvo za afirmaciju kulture – Presing, Mladenovac, 2021),
Pitanje oblika (Presing, Mladenovac, 2022),
Sveta zapeta (Presing, Mladenovac, 2024),
Tucanje jezika (Presing, Mladenovac, 2025).
Bio je član od 1996. godine Književne Omladine Opštine Negotin do njegovog prestanka sa radom. Jedan je od osnivača Krajinskog književnog kluba sa sedištem u Negotinu.
Član je udruženja kulturno-turističkih stvaralaca istočne Srbije Kulturistok. Zastupljen u više pesničkih antologija i zbornika.
čovjek-časopis 