APSURD
Apsurd je razapet.
Ja sam ga razapela!
Ali sad, dok visi razapet,
Vidim – on mene drži!
***
DOVA U RASKORAKU
Njegova dova
pade kao kiša
na zemlju koja ga poznaje.
Moja –
uzleće,
kao dim sa žrtve koja još gori.
***
ZELENI
Znanje je kap,
što ne zna more,
dok ne postane more samo.
Rečeno mi je,
bez glasa,
kao što Musa nije znao
šta krije Zelena ruka.
I ja sam gledala –
kako se brod lomi
da ne bi potonuo.
***
KRV TEKIJE
Hodao sam krug tekije
dok mi stopala nisu prokrvarila.
Mislio sam da je bol žrtva.
A hodža reče:
,,Ne tvoja krv, već tvoj dah je molitva.“
***
BEZ TELA
Na pragu sna, čekala me je prazna haljina.
Obukla sam je bez tela,
da bih mogla da se izgubim.
Sve što sam znala ostalo je iza očiju.
Noć me je gledala — nemo, bez milosti.
Sve zvezde su bile slepe.
A onda sam stala.
I ono što me je pratilo,
više nije znalo gde idem.
***
RASKRŠĆE SENKI
Na raskršću sopstvenih senki,
biram put i spoznajem:
Sufijski bunt
nije rat sa svetlom,
već tihi rat sa sobom samim,
gde nema pobednika,
samo tiho nestajanje.
***
DODIR
Pružio sam ruku
da dodirnem svetlost,
koja je plesala po vodi.
Ali voda je progutala svetlost,
a ruka ostade prazna
i mokra od vlastite senke.
***
ŽIG
Na koži sam nosio znak,
verovao da je blagoslov.
Godinama ga čuvao
od pogleda sveta.
A onda spoznah —
to beše žig
koji me samog proždire.
***
BEZVREMENOST
Stigla sam ranije
na mesto koje ne zna vreme.
Satovi su pali sa ruku
kao perje.
Ostala je tišina
koja govori jezicima
koje nikad nisam učila.
***
ZA RADNIM STOLOM
Promašio sam zarez
i promenio smisao cele rečenice.
Tako sam slučajno izgovorio istinu,
a nisam imao snage
da je ispravim.
***
HUD-HUD
U snu mi slete
Hud —
nije ptica,
već znak
da sam čitač poruke.
I poverovah:
ima sila
koja leči
čak i kad
ništa ne tražiš.
_________________________________________
MIRELA RAGIPOVIĆ ŠEHOVIĆ rođena je 7.2.1998. godine u Novom Pazaru. Osnovno i srednje obrazovanje završila je u Tutinu. Srpsku književnost i jezik studirala je na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, gde je završila osnovne i master studije.
Jedna je od autorki zbornika ,,Govor naših nana”, publikacije posvećene očuvanju jezičke i kulturne baštine Sandžaka. Piše poeziju i prozu, a u svom književnom izrazu oslanja se na spoj tradicije i savremenosti. Redovno objavljuje radove u književnim časopisima, elektronskim publikacijama i na portalima posvećenim književnosti i kulturi. Pored nastavnog i književnog rada, kontinuirano se usavršava u oblasti didaktike, jezika i književnosti, s posebnim interesovanjem za savremene nastavne metode i ulogu književnosti u formiranju kulturnog identiteta kod mladih.
čovjek-časopis 