FADO
Odzvanjaju crkvena zvona
Između pločica i oronulih zidova
gubi se zvuk u žuboru glasova
More ljudi traži utočište
traži razumevanje
Jure glas koji ih razume
koji dopire do njih
iz svake kafane
koja svira fado Lišboe i Alfame
Mutna svetla otkrivaju skrovišta
Vazduh mora i sve vode
probija se kroz gusti dim cigareta
Fadista stoji na svom mestu
peva onima što sede i piju
slušaju i ne gledaju
Crna dugačka kosa
tamno izborano lice
crvene usne žive krvi
i oči koje znaju sve
Priča mi nepoznati čovek za stolom
Objašnjava mi stihove
Ona peva o mornaru što odlazi
i voljenima što ostaju
Pijemo vino kuće i bojimo obraze
Okrenuo je leđa pesmi
Dovoljno mu je da je samo sluša
da se seća
onih mesta koja više ne postoje
onih ljudi koji su šetali tim ulicama
pili za tim stolovima
i pevali fado
Hvatali su se za srce
i pevali saudade
kao što i on čini
i peva saudade
Pokušava da mi dočara
kakav je to osećaj
ta neostvariva čežnja
Svaka pesma kao kamen soli
koji mesto nađe u zjapećoj rani oko srca
Saudade
Iz dima sam izašao sam
osećam more u daljini
U magli svog pogleda
lutam uskom kaldrmom
Vođen mesečinom
nailazim na ostale lutalice
Penjem se uz brdo
prolazim pored smeha
svađa, suza i ljubavi
Mimoilazim se sa narkomanima
Slušam prevarante
Izbegavam secikese
Izbijam na terasu sa pogledom
vidim svetleću vodu
Okupljeni narod slavi život
i dočekuje rađanje jutra
Sunce je rasteralo noćne ptice
sve sem senke čoveka u uglu
koja ne prestaje da igra
iako muzike nema više
Pokreti su mu umorni
Znoj ga obliva
Na licu se ne vidi uživanje
Strah ga je obuzeo
Ne sme da stane
Zna šta će da se desi ako stane
Život će da se nastavi
i to ga užasava
Ostavljam ga
Vraćam se istim ulicama
Oprezno gazim po vlažnoj kaldrmi
primećujem kako sunce pročišćava
Otrežnjenje izbijam žinjžinjom
i razmišljam o putu kući
o domu i dalekoj zemlji
Sedim na klupi
sećam se detinjstva
Svega što je prošlo
i čega nikada više neće biti
Iznad mene je plavo nebo
po koji oblak i galebovi
Preko puta tezga sa voćem
koje prodaje mlada crnokosa devojka
Ona pevuši
a ja je sve razumem
Tudo isto e fado
Pa ponavljam za njom
I to je fado
***
KRVAVE NARANDŽE
vrt narandži u Sevilji je gorkog ukusa crvene su narandže natopljene krvlju svojih baštovana krase zemlju nevernika mame osmehe mirišu na sreću koju Mavari nisu imali a koju su toliko tražili ponosne su narandže seviljske svuda istaknute gorke ukus je nikakav teče krv mavarska u njima sve je u izgledu Herkulova zlatna jabuka besmrtnosti besmrtni su samo oni koji su je zasadili
_________________________________
NIKOLA RADOSAVLJEVIĆ, 30, rodom iz Smederevske Palanke. Master germanista i nastavnik nemačkog jezika u Aranđelovcu. Dobitnik nagrade Timočka lira 2024. godine za najboljeg mladog pesnika, kao i nekoliko drugih nagrada. Njegovi radovi objavljivani su u brojnim zbornicima i publikacijama, kao što su Rukopisi 46 i 47, Šraf, Glubočica između obala, Pesničke rukoveti, na blogu čovjek-časopis, na portalu Stella Polare, kao i u zbornicima Književnih vertikala, Art grupe Akt i izdavačke kuće Alma. U okviru edicije Timočka lira štampa Radio Beograd 2 njegov pesnički prvenac Madrugada.
čovjek-časopis 