BITNICI OVDE NE BI PREŽIVELI
Idemo kroz život
zaustavnom trakom
Pogledaj kako nam misli cirkulišu
internetom
Umesto koraka i zvižduka:
pritisni enter!
Ovce bleje i planova nema,
Živimo u zemlji stalnih protesta
Gorivo, jaja i meso –
Jednom smo ih sanjali po sniženoj ceni
Sada ćutke gledamo skok po skok.
Živimo u zemlji satire
gde apstraktno predviđaju
pobedu tehnologije
dok nas sadašnjica sabija
uza zid.
Homofobi piju sa siledžijama
Siromašni teraju mizogine
da zavole naduvani feminizam.
Bitnici ovde ne bi preživeli
Ovde su slomljeni oklopi,
tužna detinjstva
Niko ne bi pamtio njihove duge džez stihove i lepotu autostopa
Ginzberg i Keruak –
nepoznate propalice ispred dragstora.
Stavljeni smo u zagrade
Keramički zidovi i staklene emocije
sa nama igraju žmurke
kada odbroje do deset:
nigde nisu našli dobrotu.
***
HOBI USAMLJENIH
Za šankom upoznajem
dobroćudnog Nemca
Nismo spominjali Arijevce
ni sličnost naših diktatora
Pričali smo o detaljima i ljudima.
Pogledaj kako odsutno pere čaše,
usmeravam pogled na konobaricu
Namrštena je dok ih vešto okreće
Kao da je niko ne čeka
kada završi smenu.
Osećam kako se udubljuje.
Narednih deset minuta
posmatrao je i druge ljude
Dobroćudni Nemac uskoro
nije zaustavljao suze
Ovo je hobi usamljenih, rekao je.
Nestajali smo u čašama,
menjali pabove, pričali sve
dok nije počelo da se okreće –
Posustao je
pre nego što sam stigao da izgovorim:
Fajront retko ko dočeka srećan!
Primetiš to po spuštenim kapcima,
Pred svitanje, svega im je dosta
i onoj što pere čaše
i onome što se trudi
da održi balans do kreveta.
***
PLEASE ALLOW ME TO INTRUDUCE MYSELF
I’M A MAN OF WEALTH AND TASTE
Neprofitna sam pojava
Vešto ćeš me zapamtiti
Rečima zakivam rđu
gde se hvata od mržnje i
Donosim zabavu praznih džepova
Čistih iznutrica.
Smelo se saplićem
na putu zrelosti
Upoznao sam
mračne konfuzije krvotoka
i prihvatio sebe.
Svakog dana iznova
koračam istim putem
Privržen crvenim rogovima –
Ljubav je odrana koža,
ples kostiju grešnika i svetaca.
Čovek sam od raskoši i ukusa
i dalje praznih džepova.
Doživi me kao pesmu
koju ne možeš
da izbaciš iz glave
ili beži.
***
NIGDE I SVUDA
Sat zeva – 8:24
praznično jutro na autobuskoj stanici
Promrzli badnjaci skuplji od kafe i rakije
Tamo u staničnom bifeu naravno
stoljnjaci nasmejano prljavi.
Ulazi čovek
bez reči ostavlja papiriće
Na slici je Bogorodica u pikselima
Gluvonem sam od rođenja
kao da ona progovara umesto njega
Ostavljam sitniš
dovoljan za kupovinu hrišćanskih osećanja
ali nisam siguran da li ima za kiflu
Kasnije će na trafici i sebi udeliti milostinju:
tražiti vinjak ili vodku, i lažno saosećanje.
Moja divna siromašna zemlja
uranja u dan
Gluvonemi čovek se ponovo vraća
po novu turu milostinje
Na satu je sad 8:53
i autobus ulazi na peron
Čekam pravu pesmu
da me vrati u detinjstvo
Gledam bezazleno
kroz umrljano staklo
U ljude koji još čekaju na stanici
Napolju je isto kao i unutra –
nigde nema ljubavi.
***
SLOWLY LEARNING THAT LIFE IS OKAY
Sunčamo tela
užegla od živosti
Ujutru kafa sklapa
razbacane kockice
Smeh prijatelja
produbljuje odlučnost za dalje,
Urezujem nova sećanja
u pomirenu psihu.
Ovde na zemlji
sasvim sam dovoljan.
_______________________________
STEFAN KIRILOV rođen je 1996. u Vršcu, gde je i proveo najveći deo života.
Objavio je zbirke poezije:
Sve je baš lako (Presing izdavaštvo, 2017)
Pion sa margine (Nova poetika, 2018),
Raštimavanje (Nova poetika, 2019),
Nekada smo živeli za subotu uveče (Nova poetika, 2021).
Roman:
Napuštajući Vetrograd (Nova poetika, 2020)
i poemu:
Ja, Sixto Rodriguez (Nova poetika, 2023).
Pesme je objavljivao u časopisima insp, Blacksheep. rs, Outloud, Džabaletan, Vavilonska biblioteka, Oblakoder, Čovjek-časopis. Zastupljen je u zbornicima: Rukopisi 45–48, Vavilonska biblioteka. Pesme su mu prevedene na španski (magazin Revista Kametsa, Peru).
Pohađao je radionicu kreativnog pisanja Jasmine Topić.
Ovo mu je sedma knjiga.
I dalje misli kako će saosećanje jednom spasiti svet.
čovjek-časopis 