STRAH
moja kuja Juliška izgrizla je šapu
do kosti
bilo je mnogo krvi
baš smo se uplašili
ona ima trinaest godina
za jednog psa čitava večnost
u kući je zavladao nemir
majka je neprestano govorila
kako joj se u nos uvukao miris krvi
niko to nije osetio sem nje ali
ja sam joj verovao
sestra je najpre sebe ubeđivala
da je sve u redu
da bi nakon toga drhtala od brige i
plakala sakrivena od naših pogleda
nismo mogli da podnesemo da iz
dragog mekog toplog tela kaplje krv
šta se sa njom desilo da je samu sebe
povredila iz čista mira kad
među psima nema suicida
otac joj je stavio
zaštitnu kragnu oko vrata da
ne bi mogla zubima da dopre do rane a
majka joj je stavila zavoj
rekli su da će biti dobro
ona je najpre režala i kezila zube ali je
ubrzo počela s punim poverenjem
da dahće i da se smeje
svi smo se zatim umirili i
noć je bila tiha
strah je ostao da lebdi
uzduž i popreko naših soba
Juliška je znala
šta će se za koji mesec
dogoditi mom ocu
***
POSETA
kad je mrtvozornik došao da
utvrdi smrt mom ocu
sestra i ja
već odrasli i zreli studenti
kao neki predškolci
povukli smo se u dečiji sobičak
njegov glas bio je blag
nisam ga video i
ne mogu sa sigurnošću da znam
koliko ima godina ali
verujem da je mlad
(što ne znači da nije davno rođen)
u tom trenutku bili smo s njim
vršnjaci iz vrtića jer
njegov spontano potresen šapat
govorio je da se
nije navikao na posao i
da nikada neće moći da preboli
patnju
koja uvek nadživi pokojnika
***
NEŠTO
nešto mi mili i
račva se po celoj površini kože
neprijatno
nije to uvek bilo
osećam
hladnoću dok mi se to
kreće po leđima
stiže me vlaga
desilo se neprimetno
velika britanija mi se podvukla
pod kožu
pa je tu postala mala britanija
strašno me je potklobučila
treba da izbacim višak tečnosti
diuretici mi ne pomažu
skelet mi se sveo na šupljine
na suva rečna korita koja su
izbacila svu vodu pod kožu
mnogo sam trom
začudo mi noge nisu natečene
ali se ponašaju kao da jesu
hodam u mestu
zamaram se
ne mogu ni da cvokoćem
u zadihanosti mi se
otmu samo nemušti glasovi
sve ostaje unutra
zarobljeno u mehuru
možda ničega od svega toga nema
ali osećam
nešto se migolji
u tom slučaju nema mi pomoći
ostaje mi samo da mumlam
makar da sačuvam
melodiju
***
HTEO SAM DA TI ISPRIČAM
tvoje kolege su skupile novac i
predali nam povodom
tvoje smrti
i majci njene isto tako
na sahranu su došli neki ljudi koje
nismo očekivali
komšija Marko je nosio krst
u nemačkoj živi jedan dobar čovek
nikada se nismo videli a
razumeo me je bolje od mnogih koje
poznajem celog života
Juliška je danima njuškala oko
tvog kreveta gde si ležao onda
kada su mi rekli šta ti se desilo
tada sam pojurio da te probudim
imao sam u sebi ogromnu snagu
silovitu
nije bila dovoljna
majka je plakala u restoranu
sedeli smo za stolom
za četvoro
čuo sam jecaj kada je
menjala peškire u kupatilu
okačivši samo tri
zalepila je napuklu ogrlicu
koju si joj ti napravio
Angelina previše liči na tebe
izbegava ogledala i
ne prestaje da plače
u kući su odjedanput
počeli da se množe kvarovi
prekidač za svetlo u kupatilu
moramo da lupimo drškom od
šrafcigera da bi radio
otpala su vrata od frižidera
snalazimo se da ih zatvorimo
zelena lampa se sama od sebe
pali i gasi
kašljuca i čkilji
hteo sam sve to da ti ispričam
***
BRISANJE
iz dotrajalog automobila
iscurilo ulje
ostavilo masnu baricu na asfaltu koja
leži okrenuta suncu
širi spektar duginih boja koje mi
kroz zenice prodiru duboko u
nepregledna
tamna prostranstva
postepeno se šire
ključaju
tope zrnca leda
škripa u kostima pretvara se u
polifoniju
ne osećam težinu betona koji
mi nasrće na vidno polje
doživeo sam taj trenutak kao
jednu malu pobedu u
moru razočaranja
smejem se svim strahovima
svim ubijenostima u pojam
ako se nebo može utisnuti u asfalt
ne treba brinuti
još nekoliko puta ponavljam
ne treba brinuti ne treba brinuti
odlučio sam da ne mislim ni o čemu
to je u mom slučaju
sloboda
dugo stojim u stavu kao za
molitvu pred masnim božanstvom
vreme prestaje sa svojom
nametljivošću
trenutak prevazilazi sva ograničenja
sad zaista više ne brinem
ne pomeram se sa mesta
sve dok ne naiđu ulični čistači
sa šmrkovima
nakon toga
ostaje čisto sivilo
_______________________________________
SIMEON CEROVINA rođen je 2001. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Apsolvent je Filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Počeo je da piše sa osam godina. Njegovi tekstovi izašli su u 42. broju Fanzina Zeleni konj, u Vertikalama 33/34, u Šrafu 2025. br. 15, kao i u zbornicima Žubori sa Moravice 2025. i Između dva sveta 22 – 2024. Pesme su mu objavili i regionalni internet portali, Čovjek–časopis i Strane. Pet njegovih pesama našlo je mesto i u zborniku Panorama nove srpske poezije (Euromedik, Beograd, 2024.). U maju 2024. godine prevedeno je na italijanski jezik i objavljeno nekoliko njegovih pesama u italijanskom časopisu Le Muse, a zatim i u internet časopisima Alessandria Today i Artes Tv Giornale, kao i u belgijskom Atunis Galacy Poetry. Finalista je Konkursa Timočka lira 2024, Timočka lira 2025, 39. Festivala mladih pesnika u Zaječaru 2025, ušao je u uži krug za Nagradu Mak Dizdar 2025, a pozvan je i da krajem septembra bude finalista 57. Festivala poezije mladih u Vrbasu. Njegovi radovi izabrani su i za pančevačke Rukopise 48. Živi, studira i piše poeziju u mestu svoga rođenja.
čovjek-časopis 