DESANKA
kad mi kaže nadređena
Vi ste moja desna ruka
zabrinutost ne prestaje da zvoni
rado bih pobegla da sam astronaut
i javila mama-Zemlji
nedostaje mi tvoj miris
najlepši na mestima
koja nisu naselili ljudi
***
NE BERE SE PRAZILUK KOJI VIRI
pljunula bi mi u torbu
ako bih je ostavila
samu u prostoriji
njen prostakluk
teritorijalan je
poput nilskog konja
kažu, pri susretu s njim
najbolje bi bilo
popeti se na neko drvo
***
U SREDNJEVU
nije pušio u mraku
da bude vidljiv poput svica
daleko od glavnog grada gde su
svi pomalo ljuti zato što su tamo
čuvar, ispred redova suncokreta
čekao je jutro sa njima
da ga prelaskom pre sunca
preko glave
nešto na trenutak
ugreje
zamalo da se skotrlja pod točkove
sadržaj tela bi mu se
izmešao sa drugim
zaustavljenim životinjama
farovi su otkrili zbunjeno lice
vokalnog izraza
nalik skulpturi iz mezolita
na prečici za Lepenski vir
pre urlika – pazi
naglog skretanja volana
ulevo
može biti
da se mnogo ljutio
što je bio tu
što nije bio nešto lepše
što nije rođen
da bude labud
***
IMA NEČEG FRANCUSKOG U OVOME
čekajući da me puste u čupavi kupleraj
na klizavom stepeniku
odsekla sam komad krzna bunde
koji se pretvorio u kučence
unutra su zagrevali kade
šištala je pena, pucali balončići
kao na Zemlji pre dolaska sisara
kad sam sela na trosed
prva mi se obrušila obrazima
gluteusa maximusa
na teme
nisam stigla ni da joj kažem
najbolje se ljubiš
skočile su i druge
caklećih mandorli
u balkonet grudnjacima
rumeni falusni šlemovi
škripali su u glas
kraći ud sleteo mi je na dlan
povikala sam:
kada budete ućutali
postaćete slepo uvo
i nećete moći da umaknete
mojoj nameri
i znatiželjnoj
gustatornoj percepciji
***
I LEVORUKI SE RUKUJU DESNOM
kada će doći vreme da kažem
ne želim više da se rukujem ni sa kim
ne znam da li ste jutros
masirali telo između butina
Vendersovi anđeli na to
ni ne pomišljaju
dok stoje u tramvaju iznad putnika
čuju poeziju njhovog toka misli
istovremeno, ljudski saputnici
osećaju poglede pernate strepnje
momka što se netremice ogleda
u staklu
zbunjena evolucija oka
starija je više od petsto
miliona godina
kršim prste u krilu
dugovrata savest mi grize
zatomljenu ušnu školjku
__________________________________
MARIJA ŽIVKOVIĆ FATIMARIJA (Beograd, 1990.) objavljivala je poeziju na internet portalima čovjek-časopis, Astronaut.ba, regionalnom zborniku Rukopisi broj 42, 43, 44, Antologiji mlade srpske poezije 69×5, Litera Mladenovac, kao i drugim zbornicima regionalne poezije. Pored navedenog voli da stvara kraće kompozicije za klavir, inspirisane filmom i video igrama. Objavljena joj je zbirka pesama I levoruki se rukuju desnom, Biblioteka „Prvenac“, SKC Kragujevac, 2024.
čovjek-časopis 