GDE DA SE NAĐEMO?
Gde da se nađemo?
Da li na proslavi
neke godišnjice male mature,
da bi se obradovali kada vidimo
da nismo jedini kojima godine,
uporno i nemilosrdno,
povećavaju brojeve na vagi
i smanjuju brojeve odeće,
shvatimo da su nam vicevi bajati
i već odavno nisu smešni
i da se više niko ne seća
bilo čega, na isti način?
Da sa olakšanjem saznamo
da su neki od nas imali još manje sreće
u životu,
da saznamo da nas je sve više pod zemljom,
dok orkestar koji čine klavijaturista
sa matricama i šabanajzerom i
pevaljka u miniću falševima
uveseljava sve pijanije goste
pesmama kojima smo se smejali kao klinci
jer su glupe, banalne i krš,
a sada kao uživamo.
Da li smo tada lagali jedni druge u vezi sa ukusom
ili sada?
I ne, neću da ti priznam da se
uz ovo najbolje veseli jer
mene ovo ne veseli
baš ni najmanje.
Da li da se sastanemo
u tapaciranim igraonicama,
dok pazimo da se klinci ne povrede, brzo
razmenjujući vesti između povika i pritrčavanja
da se mališani podignu i vrate na tobogan,
ili da se dogovorimo u vezi sa odlaskom na kafu
ili pivo, koji se nikada neće desiti.
Dok upoređujemo tačnost svakog sata na zidu
sa onim koji nosimo na ruci
u sentimentalnoj diskoteci
sa muzikom iz devedesetih
koja je trebalo da ostane zakopana zauvek, tamo i tada
da plešemo smešni i sakriveni bukom i mrakom
od svega zbog čega bi zaplakali,
od svega što nikada nismo rekli i priznali
nikome, a možda ni sebi.
Sve vas volim i želim da vas zagrlim i
čuvam baš tamo gde smo se rastali pre
30 godina
ali molim vas
nemojte da se nalazimo.
***
PRETRAGA
Pretraga je pokazala
da je Dobrota naselje u Crnoj Gori
zatim psihijatrijska bolnica
Onda postoji neka zbirka pesama koja je pominje
Pa ponovo apartmani, plaže
Knjigovodstvena agencija Dobrota
Ima ljudi sa tim prezimenom
Definicije iz rečnika dolaze tek na kasnijim stranicama
Jedan naslov kaže
dobrota je najhrabriji izbor
Koji možete da napravite
Promocija donacije matičnih ćelija
Ima i turska serija s tim imenom
Još hotela i letnjih smještaja
I već smo na desetoj stranici pretrage
Ne planiram da ovde nastavim da je tražim
Iako je ovaj način sasvim uobičajen
Smisliću nešto drugo
***
ROĐEN ZA TO
Ponovo sam krenuo na groblje
Ono je gore iznad grada, visoko
Zato bi vam rekli
Da je to dobra lokacija
Put je sa obe strane ograđen
Stablima zelenog drveća
Od kojih je najlepši
medeni Bagrem
Deo grada u kojem živimo zove se Bagremar
Imamo i voćnjak koji cveta
U proleće
I sve tako lepo miriše na život
Na mom putu do groblja
Ljudi tuda vole da šetaju
Ali ispred groblja naprave okret na petama
I vrate se nazad
Ja sam nastavio pravo
Već mesecima odlažem
Da posetim svoje rođake i prijatelje
Kojih sada tu ima više
Nego dole, u gradu
Pomislio sam da bi neko mogao da me pita
gde sam krenuo
pa bih mogao da kažem:
idem da obiđem društvo.
Naravno da niko nije
jer je jasno gde si krenuo
Tim putem
Prvo kod ćaleta
Da vidim da li je dobro urađen
Posao opravke spomenika i
Ograđivanja grobnog mesta
Za majku.
Tu sam seo i isplakao se
Onda sam otišao da se umijem
I potražim grob prijatelja
Koji je od nedavno tu
Nisam ga pronašao
Ali sam naišao na mnoge druge
Slučajno, kao na ulici
Javio sam se i podigao ruku
Ej, de si
Krenuo sam nazad
Treba da svratim u prodavnicu
Imam spisak u džepu
I na putu nazad mučim se
sa jednim pitanjem
Da li smo mi rođeni da nešto postanemo
ili nešto postajemo svojom odlukom
***
PONEKAD ALI SAMO NAKRATKO
Poslednji put smo otišli u grad
i bilo je dobro
blistali smo u prašini, magli i dimu,
koji se uvlačio u odeću
i nije želeo napolje
danima
smo veslali na tom kursu
kao očajnici i pevali kroz plač
trudeći se da se ne vidi
Bilo je dobro
izaći iz sebe na beskrajne serpentine
u široke priče koje se pružaju dalje
sa svakom izgovorenom reči
od toga se gušili u smehu, u nonsensu
odbijali svaku tvrdoću i trud
i kako su tu upale godine
i kako su tu upale nekakve istine
strašne i mistične kao crni monolit iz onog filma
koji niko ne može da pomeri
ja ne znam.
Da li ti znaš
kako smo postali ovakvi
gde je ona naša sjajna zajebancija
to mi nedostaje
da li mogu sam da odigram preostalo vreme
možda ali me ponekad
jako zamara
i onda taj umor neće da izađe danima
kao da i sebe moram da raširim na terasi štipaljkama i ostavim dok me vazduh i sunce ne poprave
dok ponovo ne budem ali samo nakratko
onaj sa obrnutim zarezom na kraju usne
jer po tome si znao da nešto spremam
i da će biti dobro
________________________________________
ISIDOR IGIĆ rođen je 8. 1. 1977. godine.
Objavljuje albume sa autorskom muzikom za nezavisne izdavače Slušaj Najglasnije, Brlog Rec, Minimalna izdanja, kao i samostalno.
https://isidorigi.bandcamp.com/
Pojavljuje se na nekoliko kompilacija nezavisne, lo-fi i nekomercijalne muzike.
Poeziju objavljuje u časopisima za književnost i kulturu Libartes, Buktinja, Čovjek Časopis, Novi Oktobar.
Objavio je dve zbirke pesama: Brisani prostor (samizdat u elektronskom obliku) i Vraćam se odmah (Poetikum).
https://belakarneval.blogspot.com/
Piše stihove za sastav Kodagain, čija se muzika često može čuti u radijskim emisijama Moć veštica i Pop Depresija.
Najvećim dosadašnjim uspehom smatra emitovanje jedne svoje pesme u radio-emisiji Neonska duga, autora i voditelja Žikice Simića, na Radio Beogradu 2.
čovjek-časopis 