JEDAN PRILOG AKTUELNOJ STAMBENOJ PROBLEMATICI
Te silne sobe po Beogradu
i stanovi, te mansarde
u koje vode uski prolazi,
te silne sobe za poslugu,
za guvernante, za učiteljice,
malene, starih vrata sa klimavim bravama,
vretenastih stepenica,
visećih mostova.
Pa ta buka ulica i smrad benzina.
Zatvoreni prozori.
I dvorišta zgrada,
escajg i dečiji plač.
Ti silni stanovi najčudnijih rasporeda,
sa česmom u spavaćoj sobi
i kuhinjom
bez prozora
koja je hodnik.
Ispupčen prozor na kraju sveta
i napuštenog stovarišta.
Ti silni stanovi – lavirinti.
U predratnim zgradama
grbova ispranih
stogodišnjim kišama
od starog sjaja
samo visoki plafon
i odjek naših reči.
Te silne terasice za dve stolice
pune pepeljare i kafene šoljice,
za budućnost.
I jedan štrik sa crvenom haljinom
za sve prilike.
I ta jedna soba, ugovorom zabranjena,
prepuna jorgana, ćilima,
mirisa protiv moljaca, spakovanih
jastuka i teških gazdaričinih kaputa.
Razglednice u zabranjenim fiokama
iz pedeset i pete, ružičasta gondola
sa balerinom na navijanje. Dolce vita.
I onda,
miris prženica u tesnoj kuhinji
i zvuk prve sirene za vazdušni napad.
Ti podrumski stanovi, vlage,
stalne vlage, memle i buđi,
i mrak
jednog malog prozora
i mraz
pločica u kupatilu.
Moć stare grejalice.
I ti kreveti beogradski,
poispadalih federa, sa udubljenjima
i ispupčenjima, škripavi i klimavi,
dušeci iz prošlog veka,
iz nekih srećnih vremena,
za studente
umesto za smetlište,
ti kreveti što neprestano krckaju
kao oraščići malih životinja.
I onaj prazni prostrani stan
sa jednim dušekom na podu
za dvoje, zrelim paradajzima
sa Bajlonijeve pijace i prozorima
bez zavesa.
I taj topli glas za kariranim stolnjakom
na trotoaru sa drvoredom, i jednim
letnjim predvečerjem,
uz gitaru. Bésame mucho.
Ti silni pogledi iz studentske sobice
na Pančevački most
u noći
kada se sjaji i svetluca
kao budućnost,
budućnost,
budućnost za nas,
kad sve ovo prođe.
***
MINIJATURA
Samo malim koracima
po sobi hotela.
Pustiti vodu da teče.
Plašiti se hladnoće.
Proveriti ima li
ćebadi u ormarima.
Upotrebiti majušne
kozmetičke potrepštine.
Zuriti u ekran
u sitne sate.
A onda,
kada se uveriš
da ne možeš da zaspiš,
noć je tako tamna,
a mali frižider sa malim bocama
tvoj je tajni ljubavnik: Foreign Affair.
I šta drugo:
platićeš koliko košta.
***
U ZAGRLJAJU NIKAD NE ZNAŠ
U zagrljaju nikad ne znaš
drhtiš li ti
ili onaj koga grliš.
Podrhtava li zrno
vazduha među vašim telima.
Prođe li tramvaj,
zadrhtaće i ulica pod vama
nad kojom drhte semenke
maslačka razletene vetrom.
Mali pas drhti pored vas
kad zagrmi i kad se kiša
sliva niz vaša lica
i kapljice što spajaju tela,
podrhtavaju,
i nestaju u vašim porama.
Podrhtava i nebo nad vama
kad jure mlaznjaci.
I u susednoj radnji,
krojačici podrhtava ruka
dok provlači konac kroz iglu.
Nebrojeno puta učinila je isto,
i svaki put – kao prvi.
***
PANORAMSKA REKLAMA
Gledali smo kako seku drveće
i postavljaju panoramske reklame.
I tad si mi rekao:
Baš mi je žao drveta
kao što mi je žao i tebe. Jer
kad te ostavim, iz tvog srca
niknuće panoramska reklama.
___________________________________
BILJANA ŽIKIĆ (1974, Jagodina) doktorirala je medijske studije u Ljubljani i diplomirala srpski jezik i književnost u Beogradu. Direktorka je ljubljanskog Kulturnog centra Danilo Kiš, producentkinja, urednica, izdavačica, autorka literarnih podkasta, autorka emisije Kontrola leta na Radiju Študent te novinarka emisije Sami naši Prvog programa Radija Slovenija. Živi i radi u Ljubljani.
Pesme je objavila u zborniku Biće bolje/Bo že (KCDK, 2019), Balkanskom glasniku № 46 (BKG, 2021), časopisu Književni elementi 4 (Perun Artis, Bitolj, 2021), časopisu Paralele 25 (Javni sklad Republike Slovenija za kulturne dejavnosti, Ljubljana 2023-2024) te elektronskim portalima Čovjek – Časopis i Nomad.ba – RegionElle.
Za pesme je dobila Zlatno priznanje na 46. smotri stvaralaštva na maternjim jezicima Sosed tvojega brega (JSKD, 2024). Pesme su joj prevedene na slovenački i makedonski jezik.
čovjek-časopis 