KUĆA
Ozidana je bez zidova
Kao pesma što se gradi
Složena građom po redovima
Najdragocenije od života
dao sam toj kući bez kućnog broja
i sandučeta za poštu
Majstor mi je spustio krov
I podigao tavan na pod
ogradu za drum vetrovima prokopao
Bolje je tako
Jer sve što sam voleo
zatekao sam tog jutra
okačeno o kanap
kako otvorenih očiju sanja u njoj
***
DEVET ŽIVOTA U REDU
Gde se plaća participacija
Ostavlja karton
I daje na uvid zelena hartija
Brojim krezube pločice na podu
Očaj se o glavu odbija
Kašljem u pesnicu
dok sa prozora izvire raskrsnica
U ušće popločanih ulica
rasutim zubima
prosutih očiju
I otkinutih ruku sa praznim kandžama
Ako bi u ovom domu zdravlja
zagaslo osam života
Onda bi neko jedan poneo kao suvenir za sreću
I sve je to u redu
Možeš u red verovati
***
NA TUĐEM GROBU
Iskoračio sam pred odraz na mermeru
kroz kičmu sunčevih grana
Obuzet istinama koje nisu znale da su istina
I lažima koje su se pretvarale da su pravda
Potopljen kišom misli na ivici razuma
zastao samo sa jednim jedinim pitanjem
postojim li ja pred ovim grobom
zbog pitanja što mislim da jesam
Ili zbog večne sumnje da ljubav
može biti pokapana u ovu jamu pred nama
__________________________________
IGOR MARKOVIĆ rođen je 1988. u Leskovcu.
Objavljivan u periodici – PoezijaSRB, Bookche, Kvaka, Slovoslovlje, ToK, Kazaljka, Suština Poetike, Čas Prirode, Booke. hr, Pomak, Čovjek-Časopis, Žig Info, Sedma Sila, Zeleni Konj, Impuls, SiZ, Portal Strane, ResPublika, Žeravice, Buktinja, Sinhro, Eckerman, Diskurs…
Autor audio zbirke poezije za slabovide i osobe sa oštećenim vidom ,,Kad reči ožive’’ naracija – Mile Vasiljević – Bookche 2024.
Objavio je zbirku poezije ’’Pravo na repliku”, Presing, 2024.
čovjek-časopis 