POTPUNOST
Lopta je potpuna u osmehu Batistute
dok postiže hat-trick, zna li da će se
triput odricati svojih nogu
jednom kad bol nadvlada travu.
Glad je potpuna u zdeli Denisoviča
na 3650 načina i tri više
skrivenih u prostim i prestupnim letima,
a lepota u trećem danu
od izleganja pilića
kad za majkom skoče s tavana
i nijedna noga ni kljun se ne okrnje.
Palio di Siena dvaput zaredom
i Giovanni je legenda
dok besomučno šiba konja pod sobom
potpuno nečasno dolazi do
potpune radosti začete
blagoslovom katedralske tišine
i euforijom mase.
Crvena je potpuna u šumi,
tamo gde guljena je zemljina kora
nad kojom lete
černobiljske nepomužene krave
iz kojih kaplje kontaminirano mleko
u grla prenamnoženih vukova,
pa je tuga potpuna
kad mesec proplače
nad njihovim zavijanjem.
Ljubav je potpuna u zaperku paradajza,
dok skidamo ih, prsti i butine
zelene od mirisa,
reka teče, a smuku nigde kraja
na baštenskom puteljku.
***
JARA I ČESTICE
S tobom do Bogave,
u polje jare i predvečerje?
Ne, bejbe,
plutam Higsovim poljem
sa tobom, pšenicom i kapima znoja
sve to posle praska
ne pomerajući se iz svoje izbe.
A tebi jelenci sleću u kosu
i zapinju o bludne kovrdže,
prokleti da su!
Bliži od mojih prstiju
ma koliko se protezao u svemiru.
Ljuljaš se s masom na tvrđavi,
pod nogama Dunav i vekovna prašina,
Henri Li se otima iz Kejvove vilice,
no Higs ga ne pušta u svemir,
dosta se naubijao za života.
Ako Higsovo polje pojede mrak
poletećeš brzinom svetlosti,
možda se tad i sudarimo
zaljubljenim telesima,
a moje ruke spadnu s Kejvovog grla
gde ljubomorno ga dave
jer stoji na pedeset metara
od tebe
dok ja čučim u svojoj izbi,
brišem znoj nadlanicom
i klimam glavom
kad vojvotkinja od Kembridža
tamo negde na Vimbldonu
kaže baš topao dan danas,
kraljevski se osmehuje
i ne misli o tome
gde bi joj tufne,
gde bi joj tufne
s haljine završile
da Higsovo polje i čestice i znoj
nisu na svom mestu.
***
ODESA JE ZADRHTALA
smešam nes sa toplom čokoladom
iz automata na svakom koraku
kad ga nema samo u bolnicama
to znači negde si i zoveš se turista
ne piše nigde da je apartman
na četvrtom spratu
ali nožni prsti prvi ljube sunce
akvareli akvareli
razliješ prstom zrake po vodi
i smućka se topla boja
u toploj vodi
ulični prodavci umnože
izmaglicom razliven čamac
crno more visi sa petsto šesnaest
nosećih i pregradnih zidova
zastanu kraj njih turisti koji su sad
obični ljudi u svojim domovima
i osete ruku u ruci dok su se
mešali jezici limun
i orade sa zubima
vidikovac
je pogled na nudizam
je lekcija o različitosti
objasni pojasni zadrži pogled
nasmeši zapleši razigraj se
pokrij se otkrij se ne stidi se
nema kraba nema komaraca
toplo je toplije
manje soli nego naše
šta je naše šta je vaše
ko smo mi čije je šta
sve je sunce i sunčeve dece
pregršt svetlucavi
turkinje beru dženarike
očevi postavljaju live
kako se prelazi granica
šta je granica
do puna kesa dženarika
i opsesivno kompulzivno
prebiranje tablica
bugarski E-80 je pojeo
eko toi sa svih parkinga
kvarni su mu zubi
urin je pojeo stajališta
urin nije zasolio more
toplo je
od ljudskih koža razvučenih arbajtom
od jagodica sprženih na pesku
nastanjenim erupcijom zraka
pore stanodavke
okreću ključ dvaput
i robe ga na neodređeno
tabanaš i seješ crni talas
talas je ljubav
i čežnja u prsnom otplivu
koliko se crna voda
tvojim imenom natopila
gruzija je čula
odesa je zadrhtala
nesebar u njemu utopio
talas smo mi nedoplivan
do stanodavki
***
GORNJE PODUNAVLJE
Moja i tvoja ljubav
pripadale su rodu
močvarica,
noge im se dužile
pokraj vode.
Perjanicu vivka sledile
ko putokaz do potopljenih njiva
gde se lako u kal ugazi,
ne bi li izvagale plemenitost
kad jedna od njih
ne mogne snagu izvući.
Izlazile iz zaštićenih predela
mereći adrenalin
po ustremljenosti krila.
A potom vraćale umorne,
svijale gnezdo
sred plavnih šuma
Gornjeg Podunavlja,
listale strast
punim jezikom
i rađale, rađale
četiri pirgave sreće
da pokažu stranu
u slučaju gubljenja kompasa.
***
KALEM GRANČICA
Poslala sam ti
dve protestne note
sa povisilicom
koja ti je ipak prenula
bubne opne
tamo u poljima
gde preoravaš prošlost
i sadiš mladice
koje nećeš kalemiti
mojom grančicom,
pitom si isuviše
za moju divljinu,
a treba biti obrnuto.
Nismo kompatibilni
i neće na tvojim poljima
rasti naš kalem,
ali ipak ja odovuda
vičem volim te
i tebi sve za šta se uhvatiš
pod rukama procveta.
_____________________________________
JOVANKA NIKOLIĆ rođena je 25.5.1977. godine u Jagodini. U martu 2024. objavila je Zbirku od Virtemberga (Poetum, Beograd). Ljubav u zaperku je njena druga zbirka poezije.
čovjek-časopis 