Očekivao je više. Uostalom, bio je to jedini skelet mamuta pronađen u ovom delu Balkana. Na drugim mestima u svetu nisu bili toliko retki. Na drugim mestima na svetu delovali su impresivnije. Ovaj ispred njega, na prvi pogled, delovao je kao gomila neobičnog šuta.
Krenuo je polako da obilazi eksponat i počeo da pronalazi neke znakove raspoznavanja. Blago uzdignute kljove. Grubo rastavljeni udovi. Čitav skelet, nekako nejasan i deformisan, kao da je ležao bačen i odbačen. Nimalo nalik onim primercima koji stoje uspravni, s pažnjom sastavljeni i s ponosom izloženi tako da zadive sve posetioce, koji onda šapuću međusobom: „Zamisli samo da ga sretneš.“
Ovo je bilo drugačije. Bez glačanja i šminke. Bez posebnog osvetljenja. Bez ilustracija. Ovde se nije reprodukovalo živo biće, već njegov trenutak smrti, i to onakakav kakav je bio – krajnje surov. Ženka mamuta zarobljena u blatu iz kog pokušava uzaludno da se izvuče. Lomi svoje udove kopajući besomučno po dubokom mulju. Umire od gladi, ili žeđi, ili oba. Zamisli samo da je sretneš.
Skeletu je prišao desetogodišnji dečak. Zbunjen prizorom, kopao je nos.
„Ajmo dalje“, šapnuo mu je otac. „To su samo kosti.“
Bio je u pravu. Ima ih milion ovakvih sličnih. U ovom delu Balkana.
_____________________________________________
BOJAN BRUKNER rođen je 1979. godine u Beogradu. 2010. godine izdao je roman “Hašiš klub”. Danas piše pesme i kratke priče.
čovjek-časopis 