Molim te
Voli me
Ti si mir koji me zaokružuje
Sve ljudsko u meni ima tvoje poreklo
Tvoje sam butine prorok
i tvojom dobrotom obnovljen
Spasi me Ženo-Zemljo
Voli me iskreno kao uličnu životinju
Tvoje ime je moja adresa
u tebi se krijem
u tebi stanujem
Tražim ruke i malo dana bez usta
Sačuvaj me
Mladi nose priručnike za umiranje
a stari pojase za plivanje
Sve će ostati nepromenjeno
dok je smrt glava porodice
Mi smo očevici prvog greha
Nuspojava
Izbavi me
Sva naša slavna imena ukaljali su nitkovi
Mi smo deca krivice na bestidnom trgu
Između istoka i zapada je veliko ništa
Ljudi hodaju na rukama
i strah je refleks poput kiseonika
Sakloni me
Profiteri nesreće ljube nas u obraze
stavljaju našu bol pod hipoteku
Nasilje je svetlost i istina i život
Previše su tuđi da bi razumeli krv
Saslušaj me
Dok dani vrište
u amanet ti ostavljam svoja pluća
da ti šapuću jednog dana
kad mene ne bude bilo
tvoja ljubav moj je Bog
Volim te
Voleće te i uraslo cveće na mom grobu
jer možda i mene sutra proguta plafon
MILOŠ MARKOV (1993, Subotica; Novi Sad)
čovjek-časopis 