MOLITVA ZA TVOJE ŠAKE
Kada se rastope; sastavljam ih po sećanju. Zeman.
U nadi da će novi oblik nežnosti
biti starom sličan. A mora i biti. Jer sam vičan;
dokazati život u rastojanju. Kada smrti
nema
Što ih više sastavljam, više nestaješ. I tako vešto odmičeš
od trajanja. Ali te i dalje stvaram
sa blagim strahom; kao zaboravljeno pismo
Bilo kako bilo; struje vremena bruje u tebi
dok ne budu rođene.
Plašim se da te ne odaju ožiljci na licu,
ožiljci na dlanovima, tvoje svete
opekotine
***
LJUBAV
Ipak, ne smeš preseći ovaj tok vremena.
Neka te ne muči šta je bilo na kraju. Utisnuta
u meko drvo, tajna semena; i dalje zagovara
o prvobitnom sjaju
Iza te formalnosti, leži priča; za vekove vekova
načeta vrata. Bilo bi dobro
da smo umrli u nagosti; skoro stvarni
kao pozlata zlata
Ali konačno smo natpevani; sami sobom. U sporom
venčanju rebara što brode. Zbog te želje
da nas nema među grobovima; mi najzad prevedeni
na jezik vode
Ipak, makar u mom pepelu
noćevala neka strašna buka. Ne volim te
samo u ovome telu; već i unutar
zvuka
***
DA SAM
Voleo bih da kao kamen
ispod nogu imam na stotine nogu
da me niko nikad
ne podigne
da na zemlji budem bliže Bogu
Voleo bih da sam kao trava
ona čuva zelenilo moje majke
koja stari
Voleo bih
da sam na kraju ružne bajke
ali da me nisu pojele
stvari
_________________________________
RADE ŠUPIĆ rođen je 2000. godine u Lazarevcu. Studira etnologiju i antropologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Knjige pesama: Po instrukcijama umrlih (2022) i Apologetika pisarnice (2024). Učestvovao je na 53, 54, 55. i 56. Festivalu poezije mladih u Vrbasu. Ove godine bio je u žiriju za nagradu „Milan Đokić“ u Kraljevu. Radove je objavljivao u brojnim časopisima, zbornicima i portalima.
čovjek-časopis 