sveti čovječe, pod tvojim drvetom trešnje
vlada razum supersimetrije
iskrama oslikane misli prilaze same kao
žedne životinje koje ne znaju za nož
došao sam da ti kažem da je iznad tebe
nebo puno rasparanih jastuka i pepela
da među korijenjem stabla šušte očni kapci
djece nesrećnih zemalja
nježni mesijo, pitaju te iz favela
da li je istina da je bog metak
i jesu li stigmate izlazne rane
nosim ti sa ulica crvenih fenjera glas o tome
da Hokusai nije crtao talas za nas
priča se da je stvorio vrata od mastila za
hobotnice naših podsvijesti
znaš li išta o tome ili samo jedeš trešnje
krijući užarene koštice pod jezikom
___________________________________
DARIO HAJRIĆ rođen je 1983. u Foči. Učesnik “The Word Literary Forum” 2019. pod okriljem Krokodil festivala, a od 2020. do danas deo je međunarodnog pesničkog projekta “The Wrong Language Tour” u organizaciji švajcarskog kolektiva “Bern ist überall”.
Pesme su mu objavljene u zborniku “Signali u noći” (PPM Enklava, 2024.), časopisu „Gradina“, almanahu Čitaonice “Laza Kostić” u Somboru, na portalima, “Čovjek-časopis“, “Oblakoder” i “Strane”
Ušao je u širi izbor za regionalnu književnu nagradu “Jovan Popović” i uži izbor konkursa izdavačke kuće “Raštan” 2024. godine s neobjavljenom zbirkom poezije “Ne smeš biti gola u travi”.
Polaznik radionica Zvonka Karanovića, Ognjenke Lakićević i Tatjane Rosić. Živi u Bačkoj Palanci.
čovjek-časopis 