Oprosti ugraviranim zakonima koji misle
da nikad nećeš proći
a proćićeš kao julski pljusak u trnu kosmosa.
Oprosti negativnim energijama i njihovim postrojenjima;
mukloj tišini, utrobnoj, okeanskoj.
Oprosti pogledu kroz tebe i njihovim rodnim listovima
i nuli što ti tada pozavidela nije.
Oprosti anemičnim rečima.
Oprosti rukama koje se pružile nisu;
svetionicima koji su isključili svoja svetla.
Oprosti inspiraciji koja dolazi u nedoba
dok su ti ruke vezane petljama svakodnevnih rituala.
Oprosti osmesima koji su se zakleli mermernoj ravnodušnosti.
Oprosti neuzvraćenim ljubavima u svim oblicima;
molidbenim primaocima koji su se zaneli u ignorisanju
svega što se zove živa ćelija.
Oprosti muzici koja nikada neće stići za vaš sto.
Oprosti danima koje nisu imale oči.
Oprosti zagrljaju koji nisi dočekala.
Oprosti suzi koja će doći kasno.
Oprosti ljudskom prstu
što je pritisnulo dugme
kad gubiš da gubiš duplo.
Oprosti bolu što te gnječi i uživa
Oprosti vremenu što nije imalo pametnije ljude.
Na kraju,
oprosti sebi što ne razumeš
i srcu, što se pomračilo.
_________________________________
JELENA STOJKOVIĆ MIRIĆ (1972, Loznica (Draginac)), nastavnica likovne kulture, radi kao specijalista za video montažu; bavi se pisanjem poezije, proze i slikanjem; zastupljena u zbornicima i na književnim sajtovima; sarađuje sa književnim časopisima. Svoje radove objavljuje na svom kutku Srebrnasto paperje, a recituje na YT kanalu sa istim nazivom. Objavila je obimnu zbirku poezije “Eliza ima srce čoveče ili Srebrnasto paperje”. Pesme su joj prevođene na slovenački.
Baka devojčice Eme, koja se najlepše smeje. Živi u Beogradu.
čovjek-časopis 