POEZIJA DEJANA ŠIMURDE

NEĆEŠ UMRETI

Otac botanike je podelio biljke i razlikovao trave.
Neko drugi je uspostavio praznike.
Pre oca
iza sunca
stajala je žena.

Hodati pored vode bez potrebe za imenima
pod suncem koje stoji.
Hodati pored vode u običnoj slici
pod suncem koje stoji.

Na drugoj obali uvek ćutnja
o lišću koje pada po laticama koje padaju po plodovoj vodi

(To su možda svetle vode apokrifne apokalipse to su možda crne vode to je
ukus krvi koji osetim kad ulazim u ženu
kojoj sam zaboravio ime
ukus krvi kad znam da sam na silu bačen u postojanje
kad odlažem smrt kao da se pitam
šta je bilo pre oca botanike pre žena koje su već sve znale pre očeva)

***

DOLAZE BOLJI DANI

Kraj leta je doba raznih boljki. Tad ljudi ćute u paučini punoj osa. Sve je naizgled mirno ali otrovi su budni.
Tako sam jedne subote usred napada neobjašnjive sreće primetio
moj zub se klima. Moj zub u donjoj vilici.
Ubrzo se pod klimavim zubom pojavila nežna cista koja je pulsirala.
Sledeće noći mi se pridružila otekla limfna žlezda.

Puno sam spavao bio sam bled na poslu sam bio rasejan.
Moji saradnici su bili besni i spremni na revoluciju. Ja sam bio spreman za giljotinu
bilo mi je svejedno.
Devojka me je napustila zbog previše spavanja. Nisam imao volju ni za onanijom. Hrana mi je postala nebitna. Ponekad bih srkao supu gnjavio pirinač jer cistica nije podnosila čvrstu hranu.
Čupala je sreću iz mene.
Svaki čas sam jezikom milovao tu toplu izraslinu tražio milost. Naposletku
ja sam želeo da nastavim
sa starim životom
punim neobjašnjive sreće piva milovanja.
Tako je prolazio septembar

cista je jednog jutra otišla. Ostao je samo klimav zub.
Ja i dalje nisam bio srećan.
Vrlo brzo sam shvatio da sam nesiguran bez nje. Dočekali su me neplaćeni računi
pretnja otkazom. Sve se izvrnulo u glib urvinu štroku. Devojka mi se vratila ali mi se više nije sviđao njen nos. Mirisala je na mleko i dečiji sapun. To me je baš porazilo.

Na vrhuncu očaja sam fotografisao svoju senku iz profila na zidu ustanove u kojoj sam radio. Očekivao sam da ću na taj način doći do prave dijagnoze.
Moja senka u poznom septembru bila je senka pradrevne zveri nad provalijom.
Poželeo sam da imam manju glavu. Sve bi bilo lakše kad bih imao manju glavu
nad provalijom. Tako sam ja razmišljao o svojoj klimavoj senci.

Onda je jesen nastupila. Neko mi je usput dobacio da sutra prelazimo na drugo računanje vremena. Trgnuo sam se iz mrtvila krenuo ka svojoj kući.
Ponadao sam se da me je pod jastukom ponovo čekala reka.

Izaći čist i zdrav iz njenog hladnog odraza. Dogodine. Obećati.

***

PALEOLIT

zimovnik je van vremena
Island pošumljen iza sna
u kasno popodne
izvršena procena
po ratnom kalendaru
Tisa danas plavi Helsinki
čamac je crna linija
rane u snegu
sve je manje nade
nema pomirenja sa ocem

voda stoji njegove reči su
pepeo sa neba 1996.

nestala lica neko nigde
pepelom mrlja nebo 1996.

sve je slomljeno staklo bdi
u koštanoj srči ugalj
u ledu zatvara pojanje
Tisa se vraća donosi
gnezda boreala otvaram
oči teško je već pet ujutro
procenio sam
po tami iza sna
u vozu sam

dusi kasnog božića
dusi kondukterija
bubarusi osmuđenija
traže od mene kartu
trenutak
da proverim
u kom je džepu
pa gde je sad trenutak
moje šake trnu već su prah

***

ZONA

van zone zaraza tinja
osinjak gustiš mioma surli
svinjac leta uz kanalska groblja

van zone nova vojska urla
na periferiji pada trulo grožđe
cedi se po asfaltu žuč kamagre

van zone su nam bivše žene
pune trodona slomljenog stakla
po tuđim krevetima bez materice mozga

van zone čekaš nekog ko je sam
nekog u hladnom
izostavljenog
sa poslednjeg popisa

***

UČINIO SAM PUNO ZLA

Učio sam reči učinio puno zla. Tukao sam te varao sam te. Pojeo puno dobrih i glupih životinja. Poplave su razarale našu zemlju nosile kuće ljude pse mačke a ja sam se skrivao
u zagrljaju tuđe žene
u mutnom sjaju
pod velom vode.

Onda je difterija pala sa neba. Došla je zima. Ja sam pao u krevet.
Prestao da učim reči. Došli su snovi
krvoliptanje u Novosibirsku
rat u Arhangelsku. Cink so kalijum
izliveni iz mene
po govnjivoj kaldrmi.
Šapat gline
utešno mucanje pijanog prijatelja

(učinio si ti ponešto učinio si šta si mogao
nakon zalaska sunca nastupa takozvani plavi sat
pre deset godina pre nego što si učinio puno zla imao si dobar plan
naučiti reči pričati o porodičnoj avanturi
međutim
u potrazi za pravim osvetljenjem
još se nisi probudio)

Da prijatelju
još se nisam probudio.

_____________________________________________

DEJAN ŠIMURDA rođen je 1978. u Somboru gde živi i radi u Centru za socijalni rad.
Objavljivao je kratke priče i muzičke recenzije u lokalnim časopisima Pogon i Avangrad, a rane poetske radove po ponekim, već ugašenim sajtovima, i u fanzinu Librarion. Učestvovao na večerima poezije u oganizaciji Poeziodroma, kao i na ovogodišnjem Poezivanju u organizaciji Gradske Biblioteke. Do sad se nije aktivnije bavio promocijom svojih pesama, a trenutno radi na izdavanju svoje prve zbirke pod naslovom Rešeni problemi.