AUTSAJDERI
čitam kolumnu
steve grabovca
dobitnika ninove
i nagrade “vladan desnica”
radujem se
pronalazim se
u njegovim redovima,
pa mi je prirastao za srce
priznajem, drago mi je
kad “autsajderi”
(kako sebe naziva)
osvajaju prestižne nagrade
i kad im se život okrene
naopačke, na bolje
verovatno tu vidim sebe jer
imam trideset godina
nisam završila visoke škole
nemam decu
nemam baš ni pojma o životu
teoretski svašta znam
ali u praksi je drugačije
dalje, nemam ni veze
ni poznanstva u visokim krugovima
potičem iz skromne porodice
živim na selu
dakle, imam sve uslove
da propadnem
kao umetnica
ali ne dam se još
i pucam na visoko
marljivo radim dok
sanjarim kako posvećenost i dobrota
još ponegde pobeđuju
u aprilu sam to i doživela,
a sad bih sve ponovo.
***
NEKI STRAHOVI
na ivici sam suza
i nikako da pređem tu granicu
tek ponekad
koja se zakotrlja,
a ranije sam mogla da
upišem fdu
samo na osnovu plača
mama,
baš sam hrabra
u poslednje vreme
i ponosna
ali volela bih
da nisam to saznala
na ovakve načine
na koje sam morala
sećaš li se one godine
kad si rekla da si sanjala
da ćeš umreti,
pa to i učinila
tada si pričala i o snovima
u kojima ja ispred tebe
hodam neustrašivo
pokazujem ti da
nemaš čega da se bojiš,
kao i uvek,
a ja sam se u stvari prva bojala
na toliko načina
još od malena
samo sam mnogo ćutala
i pravila se važna
nesvesno sam preuzela
ulogu roditelja na sebe
kad ste vi meni trebali
kao što ćete uvek
na pola sam siroče
i ponovo me hvataju
neki strahovi
ako odem u inostranstvo
možda pozovem tatu
da prespava kod mene
neću trpeti
ako uspeju da me uhvate
neki strahovi
koliko smo nas dvoje godina
proveli u istoj sobi
dok si ti bila daleko negde
ko zna gde
u drugoj prostoriji
i evo nas ponovo sami
moj tata i ja
njegova buduća smrt je ono
što me malo deli od tebe.
***
POVOD ZA POVREMENE MISLI
nemam nijednu pesmu
o dedama
umrli su pre nego
što sam se rodila
znam ih samo iz priča
žika je bio dole iz srbije
boem, dakle alkoholičar
koji je radio u nemačkoj
i svoje slobodno vreme
provodio u kafani
bio je još i švaler
otišao od babe nedugo nakon
što su dobili dete
i sledeći put je
video moju mamu
kad je imala jedanaest godina
drugi deda je imao
malo impresivniju biografiju
milić je rodom sa korduna
organizovao je narodni ustanak
bio komandir i
obaveštajni oficir,
a iz rata je izašao
sa činom majora
i nekoliko odlikovanja
decu i ženu nije ostavio
elem, kakvi god da su bili
volela bih da sam ih upoznala
možda bismo pronašli
zajednički jezik
možda ličim na jednog
od njih, ne mislim na izgled
ali nikad neću saznati
možda bih samo
sakupila dovoljno uspomena
da imam o čemu da pišem
kada i oni umru
kao što svi umiru
ostavljajući mi u nasledstvo
materijal za pesme i
povod za povremene misli
o tome kakav je osećaj
kad te pri punoj brzini
udari kamion.
***
ISTO, SESTRO, ISTO
sumnjala sam skoro da se
pretvaram u zlobnicu
da se kvarim
poput zaboravljenog voća
da kršim božije zapovesti
i srljam u ponor
žalila sam se mužu,
pa molila bogu
sad se nadam oproštaju
i vraćanju na pravi put
moja povremena priča o
dobroti, moralu,
isusu i naukama
ne pije vodu trenutno
ne verujem ni sama sebi
još se malo uzdam
u umetnost
i trošim junske dane
verovatno uzaludno za zajednicu
sretno možda za književnost
i buduće čitaoce-saborce
koji će u toku čitanja reći:
“isto, sestro, isto.”
potom će neko od njih
zapaliti cigaretu
započeti veče sa pivom
nastaviti uz
nedozvoljene supstance i
nesuđene momke ili devojke
završiće naposletku
u nečijem krevetu
uz isti ovaj nemir
što imam ja
osećaj nepripadanja i konfuzije
ume da bude nepodnošljiv
još uvek nisam našla rešenje
iako sam se udala
udubila u nauku
zainteresovala za religiju
postala pesnikinja čak
zato subotom uveče
pokušavam da napišem pesmu
u atmosferi nalik na bolničku:
ležim sama
mogu da koristim vodu i tablete
neću izaći nigde
elegantno ću patiti
uz glavobolju
i lažni povetarac
sa vrha ormara
kakva prevara, sestro,
prolazi mi kroz glavu,
kakva prevara.
___________________________________________
SARA NOVKOVIĆ TEPŠIĆ rođena je 7. aprila 1994. godine u Somboru. Živi i radi u Kljajićevu.
Suosnivačica je UG „Kulturna gerila“ koje organizuje kulturna dešavanja poput jedinstvene manifestacije „Pesničanje“. Pesme su joj objavljene u regionalnom književnom magazinu Čovjek-časopis, na portalima Anna Lit i Poetum i zastupljene su u zborniku “Rukopisi 47”.
Laureat je ovogodišnje manifestacije “Poetski dani Dare Sekulić”, koja je održana u aprilu u Istočnom Sarajevu. Nagrada za najbolji neobjavljeni pesnički rukopis je izdavanje knjige u narednom periodu.
Kad ne piše poeziju onda piše posmrtne govore. Sve u svemu – i dalje misli da je život čudo, a smrt pokušava da nadživi pisanjem. Vreme će pokazati da li će uspeti u tome, kaže.
čovjek-časopis 