***
Još uvek
u šupi stoji
crveni Ferguson 539
na kojem sam
jurila kroz noć
dok je otac pucao
na zečeve
što su ukipljeni
zurili u svetlost farova
nisam saosećala
sa nemoćnim živuljkama
ponosna na oca
dobrog strelca
***
Mnogo sam napredovala
ne boli me glava
ne plašim se
da me opljačkaju
dete da mi kidnapuju
banka da propadne
slamarica da izgori
svake večeri
prebojavam zvezde
kao male dukate
Franc Jozef
jednostruki
kovane u Minze Esterajh
***
Znači li isto
reći volim te
princu
što jede kavijar
u luksuznom hotelu
u apartmanu
obučenom
u ljubičasti pliš
sa pogledom na Senu
ì mučeniku
što seče tvrdu bukovinu
po snegu
i donosi u dom
***
Osam vrana
u svečanoj crnini
na krovu
napuštene kuće
dve po dve
kao da su postrojene
za doček
neke važne ličnosti
ili je to ispraćaj
duge zime
tamnih dana
i nagoveštaj
topline
kada sve
treperi i cveta
***
Ručala
slaninicu
proju i crni luk
sudovi neka se operu sami
grejem se energijom
orbova sa Huma
pijem čemerušu
sa dva prsta
predkazanja
glava mi je šuntava
kao Morava kada se izlije
teret sa leđa
ne mogu da skinem
ćutim
carica u fotelji
na atomski pogon
samo što nisam poletela
nad jazbinama
šakala
i lisica repova
grimizno crvenih
do zlatne boje
***
Ostalo je žara
od noćas
sedim i slušam
kako lagano pucketa
pijem kafu razmišljam
kako poezija
treba da ima mesa
šta li je mislio
profesor Marjanović
da nije mršava
kao manekenka
ili debela
kao sumorvačica
da nije posna
kao mesečina bez dodira
ili sirova
kao tek raskomadana životinja
puna adrenalina
i krvi što kulja
_________________________________________
TATIJANA RADOVANOVIĆ rođena je 1975. godine. Završila gimnaziju u Svilajncu.
Fotograf, koreograf, fitnes-bodi bilding trener. Član literalne družine „Zora“.
Poeziju objavljivala u časopisima i na portalima.
čovjek-časopis 