S TOBOM LJUBAVI
patike slične tvojima
na autobuskoj stanici
ljudi žure da
što pre pobegnu od svakodnevice
izašla sam iz stana
jastuk omekšan od suza
vetar raznosi osećanja
levo je ulica gde smo se ljubili
tamo malo niže sam ti se obesila oko vrata
prepustila sam se da mogu bolje da ti vidim oči
koje oslikavaju okean,
a kažu kroz oči se oslikava duša
sanjala sam oblake, zalaske, Mesec
i nekog muškarca kako stoji,
sad znam da to si bio ti
i procvala ruža je tvoja koža
borovi su tvoja leđa,
a livada su tvoje ruke kad me obgrle
zanesena shvatam da ispred mene sedi lik
koji priča kako je pio sa ubicama i kaže
seko ljubav je precenjena stvar
svi ga slušaju i dive se
nemaju šta da kažu
jer ni ne znaju
da ja razmišljam kako se ljubim
s tobom ljubavi
***
MOJA BABA
baba je stena
pa polako stajem
dok uhvatim ravnotežu
ako padnem
da se ne polomim
baba je četinar
stabilna pod zemljom
široko me grli i čuva od kiše
kiša su suze koje skupljam
pa pijem
da ne dehidriram
baba je more
duboka i nemirna
ribice su njene misli
alge su joj ideje
hobotnice osećanja
lignje su mekoća
jež je strast
rakovi odbrana
moja baba je topao pesak na plaži
pa legnem da se ugrejem
pesak mi prolazi kroz prste
to su njene vlasi
jedna baba na plaži
građena kao Venera
sa smeškom dugo pliva
mašem joj a ona se veseli što me vidi
pa pomislim to je moja baba
uskačem u vodu, plivam za njom
i čujem kako me doziva na ručak
kaže stajala sam zbog tebe i satima ti pekla palačinke
moja baba je stena
ali srce nije od kamena
i nema babe
ali baba mi je prirodna
jer je baba bila prirodna
***
buđ se oseća
iako čiste hodnik
pripiti mika drži litar rakije
kaže ma ja sam tebe gledao kako rasteš pupu
i ne može da veruje kolika sam porasla
kiselo nabacim osmeh da što pre šmugnem pa mi bude žao što mu se nisam
srdačno nasmejala i prihvatila što tako ubija dane
i setim se mike od pre par godina kako polira svog juga
i setim se kako ga parkira ispred zgrade da ga gleda s prozora
i setim se kad odlazi dugo se okreće za njim
čula sam da krade vodu i pare iz zgrade
čula sam da ga ljudi osuđuju zbog toga
ali sam ipak videla iskru u očima
i osetila miris uštipaka
i setim se da mu je bolesna ćerka
i setim se babinih reči koja je tebi pizda materina
pogledam imam i ruke i noge
sve imam
samo ne vidim, zamaglilo mi se od suza
brišem suze sada vidim
moram biti brža
___________________________________________
VARVARA VUČKOVIĆ rođena u sred zime, a žudi za toplijim krajevima. Odrasla sa babom i dedom i njima jedino čitala baš sve što napiše. Voli filmove, muziku, ljude, život. Piše dugo, bavi se muzikom, ali zbog marsa u vagi ipak najviše voli da odmara, od nepravde i slomljenog srca.
čovjek-časopis 