ŽENSKO PISMO
Neću da budem poslušna i krotka,
Mazna kao mačka, privržena kao pseto;
Sa stomakom do zuba,
Sa rukama u testu,
Sa licem od brašna,
Sa srcem-ugljenom,
I njegovom rukom na mojoj zadnjici.
Neću da budem zastavica-dobrodošlica
Na njegovom kućnom pragu.
Ni zmija čuvarkuća pod tim pragom,
Ni zmija, ni Eva, iz priče o Postanju.
Neću da hodam između vrata i prozora,
Da osluškujem i razabiram
Korake od noćnih šumova.
Neću da pratim olovno pomeranje kazaljki,
Ni padanje zvezda –
Da bi se on pijan zaglibio u mene kao slon.
Neću da budem udenuta goblen-bodom
U porodičnu sliku:
Kraj kamina s klupčićima dece,
U vrtu s kučićima dece.
Pa ja kao hlad-drvo,
Pa ja kao zimski pejzaž.
Statueta pod snegom,
U venčanici s naborima i volanima
Odleteću u nebo.
Aleluja! Aleluja!
Neću mladoženju.
Hoću sedu kosu,
Hoću grbu i kotaricu,
Pa da krenem u šumu,
Da berem jagode
I skupljam suvarke.
Da je već sve za mnom,
I osmeh onog mladića
Tada tako drag
I ničim zamenjiv.
***
LIČNE ZAPOVESTI
1. Ne uzdiši i ne plači nad sveskama poezije.
2. Ne očekuj ni loše vesti ni obećane slasti.
3. Gledaj iz sebe kao da gledaš kroz mnoge prozore.
4. Ne tumači, opisuj.
5. Uredno slaži iskustva, uspomene, mrtvace.
6. Sa predmeta, reči i sa živih stvorova skini i zaštitne maske i zavoje.
7. Ne zaključavaj svoju škrinjicu – srce.
8. Izađi iz kade, pokaži telo – jezik.
9. Unutrašnjost svoju položi na hirurški sto.
10. Danonoćno zalivaj biljčicu – sebe.
***
DOĐI I LEZI PORED MENE
Šta politika, šta berze?!
Dođi i lezi pored mene.
Proklijaću kao krompir u podrumu,
Dok stanu ratovi, revolucije, štrajkovi,
Dok se umnože deonice, dok skoče tantijeme,
Dok se na grani zazelene novčanice.
Dole-gore cent ili groš,
Profit ili bankrot –
Sve su to trice i kučine,
Ako ne legneš pored mene
Biću kao isceđen stih.
Istina i pravda, viši ciljevi,
Strašni Sud i Novi Rim –
Sve su to smislili samo da nas rastave.
Daj, dođi i lezi pored mene,
Da ne skončam kraj nečije čizme
Il pod njom.
Telo ti dajem na revers,
Dušu na poček.
Od tvoga bitka
Treba mi jedino tvoj mišić – stidnik.
U oskudici i opštoj devalvaciji
Budi moj kolačić.
Daj, dođi i lezi pored mene,
Pribij se uz moje srce.
Napolju kao meso od kostiju opada lišće.
___________________________________________
RADMILA LAZIĆ (1949, Kruševac; Beograd), iz zbirke pjesama “SMEJAĆU SE SVUDA, PLAKAĆU KAD STIGNEM”, Grupa 484, Edicija Mala kutija, 2010.
čovjek-časopis 