Portret požutelih iznutrica
Prijatelj prihvata šta god mu je rečeno:
smrt u medijima
ujutro u autobusu ljudi koji se voze na posao
smrad znoja
smrad izrečenih reči ‘prijatelja’ –
narcistitička projekcija kaže dr Ramani
smrad u ordinaciji
smrad u čekaonici
nisam htela da te tretiram kao nekog ko ima dijagnozu
prijatelj prihvata šta god mu je rečeno
dlake su tvoje…itd nisko pijačarski –
ne sećam se da je videla moje stidne dlake –
nisko pijačarski dijagnostikovano
zapanjena sam šta radiš
ne mislim na tvoju pesmu
isuse….. (malim početnim slovom).
Na poznatoj raskrsnici
kad zatvorim oči vidim indigo
aloja je stradala i ne znam da li će se oporaviti
balkonska vrata bila su zatvorena
sunce je pržilo afričku ljubičicu
listovi su umrli od opekotina desetog stepena
stan je inficiran larvama crnih bubašvaba
slivnik kade zapušen ostacima malih sapuna
nakon jednodnevnog boravka
‘ljut si sad na samog sebe’ –
narcisistička projekcija kaže dr Ramani
ali, i ja sam povređena, gubila sam posao
pa sam u brzini ostavila tanjire i noževe u sudoperi –
još jedna tipična narcistička projekcija, kaže dr Ramani.
Ne mogu da pronađem konac za zube
sedenje u čekaonici je nepodnošljivo
zarivam nokte u obrise vena
prijatelj prihvata šta god mu je rečeno
što sam videla da si kao i svi zapravo isti
Bački pejzaž nije uramljen, a i ta plava izgleda drugačije
prijatelj prihvata šta god mu je rečeno
nisko pijačarski
testirala sam te Vlado –
/valjda tako rade pravi prijatelji – testiraju/
tipična narcistička projekcija kaže dr Ramani
prijatelj prihvata šta god mu je rečeno
čak i nisko pijačarski.
Okliznuh se iznutra, još jednom
tražim idealnu kuću bez kanalizacije – reče jednom
žena koja ne može da stisne usne
u početku, činilo se sve je u redu
zapanjena same sebe
projektovala je odraze
Alma kaže Elizabeth – „Ja nisam ti! Nikada neću biti kao ti!“.*
Puštam demistifikovanu pustinju da uđe
kolena su mi puna padova
ona stoji u svom egu
ne može da izađe kao pravi prijatelj
jer pravi prijatelj ne daje duboke ubode
s bočnih i svih drugih strana
najviše u mozak širokog narativnog zahvata
„narcis nema empatije“ – kaže dr Ramani
skočio si kao divlja zver –
tipična narcistička projekcija kaže dr Ramani
prijatelj prihvata šta god mu je rečeno.
Nebo preleću avioni
gavran se čuje sa susednog krova
Cican spava u susednoj fotelji nakon što smo zajedno odspavali
u susednoj sobi na velikom krevetu
ne želim živote s narcističkim iznutricama
popio sam ice-latte
prijatelj prihvata šta god mu je rečeno –
reći ću sve bez ustezanja:
nisko
visoko
pijačarski
građanski
osobe poput tebe ništa ne dotiče iznutra
tamo je samo jedna požutela beskrajna rupa.
Možda jednom posetim Cornwall……
____________________________________
17.20h – 17.47h
16. septembar 2023.
subota
(Humming-Bakery, North London)
*/sekvenca razgovora iz filma ‘Persona’ – Ingmara Bergmana/
Fisija plus fuzija jednako je znak pitanja
/za Valentinu Petroj/
Simbolista ti si sa znakom
mistifikantskih opera i opereta
ponekad i arije nerazumljivih slova
ispljuneš na zid
simbol simboliste
alegorične metafore i metamorfoze iz gliste
(ponekad pijavice)
u nešto što se leptirom nazvati može
dok spominješ velmože
grube kože
u nekom prošlom mraku
iz kojeg cvrči u naftalinu
i krči poput praznih creva
bez hranljive filozofije za jesti
a gde će me sve to odvesti?
to lelujanje na vetru
na talasima virtuelne bliskosti
doziva anđele i božanstva
a ponekad i svevišnje
pod sloganom
deity not found – error
da razjasni i objasni
taj svevišnji ukus oporosti
što ulazi i cirkuliše
za vratom diše ili pod srži
koštane mase kad se usaglase
u futurističkom ritmu
koji prečesto poput korišćenog wc-papira
odbačen je niz korito
povučena je voda sa izlučevinama
a da li je još čiste ima?
simbolista na stranom jeziku egzistiraš
u konstrukcijama koje teško razumeti se mogu
dok, čini mi se, pokušavaš
i mene pustiti niz vodu
u paru sa novom tačkom
tamne kose i vitkog tela
ne znam da li želim
da li bi ova siva masa htela
da se konektuje preko servera
sa novim telom
nove jedinstvene mase koštane srži
ko je brži? ili ko duže izdrži?
pitanje je postavljeno ali nepotrebno
možda je to simbol ili možda ipak nije
neka druga bitka se bije
a zastava sa značenjem još se ne vije
simbol se traži
negde pod zemljom bez zemlje
`prostitucija i laži` –
sudbina iz špila izviruje
ako je istinica ili se negde drugde krije
poput pravila nepisanog
koje nije ni počelo da važi
erupcijom početka i svršetka
značenje simbol draži.
___________________________________
11. septembar 2012.
(komentar na pesmu: „snažno i hrabro“ – Valentina Petroj)
Siva arhitektura
Pobjeći sa mjesta nesreće
nekoć bila je Szabadka
sada izgleda jugozapadni London
poput velikog rezervata
punog vlage i truleži
poput Szabadke za Božić:
siva arhitektura osuđena na izumiranje
ljudi i djeca sivih lica
u redovima jeftinih
prodavnica
smrti bez iluzija trepere
u zaseocima
onaj isti potez koji ćeš povući
s istom mučninom
u želucu
spakovat ćeš ubijeno dostojanstvo
u kovčeg
na rasklapanje
dok povremeno ležiš na krevetu
odjeljenja Hillingdon bolnice
bez svijesti
na momente histeričnog plača
tražiš otvoreni balkon s kojeg ćeš skočiti.
——————————————————–
20.27 h – 20.33 h
18.02.2023.
subota
/Yiewsley, soba br. 5,
London Borough of Hillingdon/
Na stjenkama kade
Još si nisam žile prerezao
iako sporadično pravim usjeke po koži
uokolo tih plavih niti ispod što šapću ‘otvori, posjeci, napravi zarez, počni da tečeš…….’
“doba kože” – kaže Dubravka
ja, otraga, u mraku, sa oštricom u kadi
tražim zgodnu površinu da ne povrijedim mladež
između kuka i dlakave butine na primjer
ili tamo, okolo mladeža na podlaktici?
pripremljeni su losioni za posjekotine
dok skrivam sram
bijeli keramički zidovi oprani vodom
nemam čime obrisati tragove – upravo shvaćam!
što nisam sposoban razmišljati u i o zlu
što uvjerljiva priča lako dopre do mozga i ugnijezdi se;
uvjerljiva prića o Malom Princu koji je samo želio ljubav i prijatelja
sa pjesmama jutarnjih cvrkuta crvendaća i ostalih ptica dok jutrom hodim ka stajalištu,
(da ne okasnim na prvu McDonalds kavu u Stainesu)
ili recimo, za kajsije koje uvijek kupujem pa bacam u smeće
jer predugo stoje u frižideru
da bi me barem do istjeka roka trajanja pdsjetile na djetinjstvo
na onaj osmijeh, stidljivi, dok smo se penjali ka nebu uz grane stare kajsije
sedeli u krošnji, osluškujući šapate lišća pokrenutog vjetrom;
a onda kako krv pohrli, pukuotine se proširuju, osjetim peckanje;
jer, suze se drže u čvoru iza oka, u grču grla,
onda pustim da izađe;
onda puštam da izađe, da uđe;
onda pustim ogrebotine da otvore površinu
i to crveno u valovima, izravno krene nekamo u slivnik……..
____________________________________________
05.06.2023.
ponedjeljak
(Harris & Hoole, Uxbridge)
11.50 am – 11.57 am
Nevidljivo uže
Nadao sam se da je izlaz radostan i da se nikada neću vratiti, kao Frida.
Iskosa na moju kosu zakotrljava se rastanak u vidu imaginarne nuklearne pečurke.
Mačke na parkingu prostiru svojih pet-šest šapa negde u predgrađu grada u kojem
istrošeni pankeri posećuju izložbe jedni-drugih.
Imam krila koja držim u šakama do grča, tako da nekada ne mogu ispraviti prste izjutra.
Gutam tablete za spavanje (male bele i one malo veće).
Razmišljam o poljima i talasima, ali i o devojci sedamnaestogodišnjakinji koja se obesila u polju.
U polju pod vedrim nebom gde je nekada bio brisani prostor i gde nevidljivo uže tako često mami.
________________________________________________
oko 22.47h
14.03.2022.
ponedeljak
Da li ćeš me voleti i sutra?
“Will you still love me tomorrow?”
Na potamnelom, smežuranom licu
jednog londonskog popodneva.
Na livadi golf-terena;
hoćeš li imati istu naklonost?
Svet koji vidim, stoji iza povrede.
Povreda drži razne predmete na stolu.
Noževi, žice, makaze, pa i pištolj s jednim metkom.
Da li ćeš mi prosuti mozak?
Posmatram sposobnost predmeta
dok na snimku čujem Amy-n glas:
“Yeah, I’ve never wanted to end (and laughter)”.
Zbogom plavo nebo gradskog stadiona u Subotici.
Video sam šta sam video –
napuštanje zbog punih saksija vode u kojima rastu aloja-vere.
>>uvređena sam zbog toga<< – biće dugoročno urezano u pamćenje.
– ali, rekla sam “povređena”, velika je razlika.
Testirala sam te – nisko pijačarski stil – dodala je.
Tako zbore prijateljstva veštačkih odevnih predmeta.
Pritiskam levo oko maramicom –
“…..da znaš da imaš posebno mesto
u mojem srcu i duši…..” – oh, draga mama!
“poljem vrane crne hrle” – jedna je na krovu susedstva.
Nedosanjan san o ljubavi dok koračam.
Dok kapi londonske kiše miluju otkrivene delove kože.
U duboko nemirnoj seni moje duše
maslačci se njišu otpuštajući semene padobrane;
mirise pramenova kose koji su nedugo bili na ramenu;
miljama daleko, tamo negde when the night needs the morning star.
____________________________________________________
9.34am – 9.41am
11.09.2023.
ponedeljak
/North-London/
*u pretposlednjoj strofi pod navodima poruka i stihovi moje mame, pesnikinje i slikarke Mirjane Radujković Milojković
***
VLADIMIR MILOJKOVITY / VLADIMIR MILOJKOVIĆ je objavio tri zbirke poezije:
“Razgovor sa Hertom” (nagrada Prvenac 2014.)
“Teško u glavi” (Presing 2020.)
“u kući od ljudske kože” (nagrada Presing VII 2021.)
Dobitnik je specijalne nagrade “Branislav Čeganjac” – Ivanjica 2011/2012 za najlepšu ljubavnu pesmu
“Ulaznica 2013” za poeziju
Huellkurven 5, kompilacija poesie sonore – Austrija 2016
Materialidades da Literatura 2017 – Coimbra University , Portugal (audio-poezija)
Publikacije “Magija signalizma” 2016. i “Vizije signalizma” 2017.
Poezija socijalne i angažovane poezije “do zuba u vremenu” 2014. i “REZ” 2016.
Specijalna nagrada za kratak film “Verschwinden” 2017/2018, Abuja, Nigerija
Potpisnik je deklaracije o zajedničkom jeziku. Član je engleskog PEN centra od 2021.
Finale Internacionalnog sajma vizuelne umetnosti u Doncaster-u u Britaniji 2022.
Objavljuje u: “Fantom Slobode” (Zagreb), “Beton” (Beograd), Eckermann (Beograd), Librarion (Subotica), Libartes (Beograd), Čovjek-Časopis (bhsc Facebook & blog)
Diplomirao je na odseku za metodiku nastave vizuelne umetnost i rada sa decom sa autizmom na akademskim studijama Pedagoškog fakulteta iz Sombora 2014. iz oblasti slikarstva.
Rođen je u Subotici /Szabadka 1978. a od 2020. živi u Londonu u Engleskoj.
čovjek-časopis 