ŠTA ĆETE SA SOBOM
Neka vam istok bude
u košticama kajsija,
neka vam ispohuju kompase,
kazaljke bace
u staro gvožđe,
libele poviju u nogavice,
u naseljima
što sakupljaju sunčanice
(ja više volim slepe
nego jednosmerne ulice),
kalendarima potpaljujte vatre
i pecite skuvane kukuruze…
Šta ćete sa sobom
ako svakoga dana bude
crveno slovo,
ako vam gosti dođu
posle pola noći
i uzimaju
raspakovane poklone
i usput ne mogu nikoga
da pretiču,
niti da drže odstojanje,
kada semafori pokazuju
samo ljubičasto
i klate se bez prestanka
kao moje srce
u levoj slepoočnici,
kao moja lična karta
u unutrašnjem džepu
kolumbijskog glumca
koji se neće ni nasmejati,
ni zaplakati,
neće ni jednom pokušati.
***
PREMA POSLEDNJEM POPISU
Prema poslednjem popisu
pahulje ćemo čekati sve duže,
čitavu prosečnu večnost,
na sanke ćemo stati samo
kada po prašnjavim kutijama,
na vrhu crvotočnog ormana,
tražimo račune za
davna boravišta,
garancije frižidera,
računara i usisivača starih
pedeset i kusur godina.
Prema poslednjem popisu
svi ćemo biti
nesrećno zaljubljene rudareve kćeri,
ispod raskomadanih udova Starog mosta
od njihovih tapkaroša
kupovaćemo na gram
zapakovan sjaj sunca,
posle ćemo, tu i tamo,
za vreme godišnjih odmora
od dvadesetak minuta,
šetati na tačkice
da bismo svoje kancere
izveli na pravi put.
Slavićemo rođendane
i uz prigodne pesmice
brojaćemo koliko nismo živeli,
obeležavaćemo godišnjice brakova
što su tekli od jednog do drugog
crnog petka,
jubileje markiranih splačina,
po ceo bogovetni dan
čekaćemo post ekspres kurire
da nam donesu papirne maramice,
kupljene na akciji,
a onda ćemo morati
bar malo i da zaplačemo.
***
UZIMAM TE POMALO
Krišom iznesem iz ostave
veliku teglu
u kojoj sam te sačuvala,
skinem mrve prašine
i celofan,
uzimam te pomalo
kad okasnim da ručam
ili večeram,
pa ni sa kim ne delim
što ne bih mogla opet
da sastavim,
a što mora da potraje
duže nego mošti svetaca.
***
MILENA, MILENA
Nekako izgleda
kao da Milena Barili
u limenoj kutiji
nosi moj pepeo po Rimu
i okleva da me sahrani
na Groblju stranaca,
u srpskim kaljugama
grobovi su vazda zauzeti,
u svakom kvadratu su
aleje velikana i zaslužnih građana.
Neki su mi obećavali
posmrtne govore u heksametrima,
u kilometrima,
i daće u kućici za ptice.
Milena, dakle, u pesmama
bezočno laže
kako moj kaput
nikada neće pripasti mojoj majci,
pejzaži neće stati
na ludi kamen između ramova,
bez nas lagodno živi
bar deset domovina,
Menoti još uči
prazne kostime
da po taktu traže kosti
od Njujorka do Požarevca,
tamo gde na portretima
šene licemerna pseta
i nijedno nije naše Luče.
Milena, dakle, bezočno laže…
***
ČEKOVI BEZ POKRIĆA
Skrstiš ruke
i razveješ se u dubine,
u Zakopane,
od grada do grada,
po pristaništima,
zarđalim kolosecima,
ispod jorgana i jorgovana,
dok lađe unepovrat odvoze
tvoje rovove i barikade,
nameštene osmehe,
dane merene crnim kafama,
pozajmice glumaca,
šmiranja zelenaša,
na čekovima bez pokrića čitaš
da nisu samo rečenice obezličene.
***
KADA PROLAZI LETO
Kada prolazi leto,
konačno naučiš
šta je retrospekcija:
senke su skraćene
za glavu,
ruke ti rastu unedogled
i sve je kako kažeš
mada ti više
i nije važno.
Mazge su bile
nedopustivo poslušne,
orkestri u provinciji
na ugovor zaposliše zvečarke,
svrake su orahe krale
pa poklanjale,
a moji kopači zlata
vraćaju se
sa praznim bisagama,
da podelimo ravnodušnosti
na ravne časti.
___________________________________________________
LJILJANA ĐURĐEVIĆ STOJKOVIĆ rođena je 1964. godine u Beogradu. Osnovne i magistarske studije završila je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Zbirku pesama ”Doživljaji u krvotoku” (KOS, Beograd) objavila je 1996. godine, a naučnu monografiju ”Pesničke proze Tina Ujevića” (Presing, Mladenovac) 2019. Druga pesnička zbirka ”Ljiljana, molim te” u Ediciji ”Prisustva” (Presing, Mladenovac) pojavila se u knjižarama 2021. Edicija ”Vrtlog” iste izdavačke kuće ove godine donosi ”Montažu anonimnih dojava”.
Eseji, prikazi, poezija i kratke priče više puta su joj nagrađivani i štampani u zbornicima, časopisima i listovima, objavljivani na portalima za književnost.
čovjek-časopis 