ISTINOSNOLIK
“Never stop dreaming”
– Freddy Krueger
mirko
sanjao sam te
prodavao si polovne ploče
kod zelene fontane
rekao si mi dođi sa vladom danas
u šandor u kosmotarijum
pićemo kajsiju i vodu
da postignemo kontraefekat
znam, potpuno blesavo
ali tako si rekao
naš sneni susret podsetio me je na vreme
kada smo na tom istom mestu
ti i ja prodavali knjige
na boćinom i saletovom salonu knjiga
pod otvorenim i prozuklim nebom sabatke
san je u nelinearnosti trajao tri nepovezana dana
za to vreme dolazio sam do tebe
nekoliko puta
među probranim naslovima ploča
bilo je i specijalnih izdanja
recimo jedna ploča u obliku lađe
u međuvremenu
neko je pre mene kupio swanse
možda wb
a možda su se kroz crvotočinu snova
ovde pojavili brane ili darko
ili seba koji se isto kao ja tu stalno motao
u snu seba i franc nikada nisu bili u askabanu
a ćugu i šmidu je služilo zdravlje
jer smo na jednoj od tih spontanih pijanci
i dalje u praskozorje poslednji uživali u kapljici
kao onomad u skenderbegu
kada da su sirene spavale kod coce
mirko
u snu niko nije srao krv
u poljskom veceu studija 11
metlokovi roditelji su i dalje bili u ečkoj
a on je kao i uvek bio svačiji najbolji drug
mimo ostao isti, jednako dobar
rio jednako kul
osim što je na svu tu kuloću dodao i naočare
geza polivalenti mvp svih životnih i umetničkih veština
koji jedino što ne ume jeste da svira kao emerson, lake & palmer
sepeš je lepo ostario
pankerska mudrost sa suzom u oku
od hladnog vetra novog vremena
maks je i dalje bio čovek švajcarski nož
naš henry rollins i savršena oštrica
britkog kritičko analitičkog uma svakodnevice
preda je sakupljao magnetofonske trake
a faki gljive i svirao svoje furulje od bambusa
darko je snimao dokumentarce i ispredao vrhunske naracije
viki i goksi su i dalje pedalali cvajglama
tili je bio više živ nego živa legenda bluz asafinadosa
i najbolji endless fucking pesnik
koji je imao gde, sa kim i rašta da živi
u snu se badža nikada nije šlogirao na dan jagerove sahrane
koja se opet nikada nije održala u prikrajku senćanskog groblja
sa ostalim socijalnim slučajevima u plastičnim vrećama
jer je jager i dalje bio paradigmatičan bubnjar flambiran u konjaku
jbt i tufća si još mogao da sretneš ispred dragstora
a on bi te zamolio za ciNgaretu i rekao
kako ne smeš dirati krompir dok krompir ne kaže krom-krom
stipi je aktivno razmišljao o povratku
jugoslovenskog festivala jeftinog filma
mečka i sale su još uvek praktikovali spontana trodnevna opijanja
nela i jasna su i dalje bile dve neprikosnovene čađave sestre
noćnih terevenki
miške je nastupao sa jednakom strašću
i dok je pevao nije mu ispadao kec
mršavi je bio najveća avangarda
među likotama alternativcima
babsi je i dalje bio najpoželjniji đuvegija među poštarima
coga je svratio u nedelju i umesto vinjaka popio rakiju
i pričao o modernom robovlasništvu
onako kako to samo pariski umetnik ume
a svi smo i dalje ponedeljcima gledali pekin izbor filmova
čupa je i dalje leteo više od nekih ptica
dok je svakog četvrtka sa armandom, čegom, ninom
i inima svirao na sešnima
a potrebe, nebo, armsi, pioniri, fluati,
etil, jezici, omladinci, vudeni,
svi su i dalje učestalo održavali probe i svirke
mirko
nikada ti se nisam zahvalio
za to što si mi dok smo jednom šetali
onom uličicom između zagrebačke i harambašićeve
predložio da napravimo bend
samo kako bismo napravili album
na kojem bi se pojavio omot
za koji si znao da nije bio poželjan da se nađe tada
kao omot novog albuma mog matičnog benda
ujutru nakon ovoga
imao sam strašan tinitus
možda od te snene probe “daviteljke aranke makoš”
na kojoj smo bili u tobož kosmotarijumu
osećao sam se kao da je neko
naponske kaleme spojio i ispraznio na meni
nisam ustajao iz kreveta ni po cenu da se upišam
u mislima sam i dalje pokušavao da berem pamuk
iz tog pupka snova
u mislima sam odšetao na doručak i razgovor
do tebe i zelene fontane
koje takođe više nema
nostalgija je podmukla bolest
oživljavanje mrtvih radi ma koje eksploatacije
još teža patologija
emocionalna baš kao i kulturna amnezija
je relaciona
ali ja možda i jesam
samoobmanjujući palanački umetnički nikogović
ali mič sasvim definitivno nije tobožnji kiš
pogotovo ne onaj kiš u formi štaka i uniformi
perpetuiranog provincijskog duha i panonskog mulja
koji plevi ovaj siroti grad
ovaj grad je otežan sa previše razmišljanja o nebitinim stvarima
ovaj grad je otežan prezirom, bezobzirnošću i nezrelošću
nadam se da će ti se svideti grad
zatran dinom prevazilaženja
mirko
u oseci umereno progresivnog regresa
sve je izgubilo nešto od svoje grube čari
osim ničega sve se promenilo nije
glede ranog otkrivanja i preventive
ufitiljeni u nedostatku
sasvim izvesno
pronaćićemo način
da ponovo izneverimo
sebe i druge
tihi prijatelju
***
OGRADA ZOOLOŠKOG VRTA
niko nije umro
ali hoće
u prikrajku
u šaragama
zabacujem glavu
kao dete kada mu pukne kapilar
grozničavi isprekidani tragovi svetlosti
niko nije umro
ali hoće
sasvim izvesno
tvoja ravnodušnost
i moja bespomoćnost
kao pushmi-pullyu doktora dulitla
u gluvo doba
u repriznom terminu
iznova
dok poslednjim autobusom prelazim most
niko nije umro
ali hoće
neumitno kopni samoubilačka egzistencija
neizbežnost koja je svima jednako privlačna
nevolja kao drago utočište
žal i uteha
izaberi svoj otrov
niko nije umro
ali hoće
prerano
ili pak prekasno
navodno sasvim neočekivano
i bez ikakve preke potrebe
ili poente
baš kao i sav besmisao
ograde zoološkog vrta
________________________________________________
GORAN GRUBIŠIĆ (1979.) rođen i živi u Subotici.
Poslednjih dvadesetak godina bio je član bendova Ana Never i Wooden Ambulance.
“Pisful Bačka” je njegova druga zbirka poezije.
Prva zbirka “Alpaka među lamama”
– 2022, Librarion (prvo i drugo izdanje)
– 2023, DKSG (treće, prošireno izdanje)
čovjek-časopis 