KLETVA IZ DRUGE RUKE
treba mi čovek kao ja, priglup i šupalj u predelu srca
zavistan od brzine i zaboravljanja
samo za stanicu-dve bliži psihotičnom prelamanju
da nagazi preko moje noge na gas i polomi nam prste
dok lica, svetlo i magla ne postanu jedno biće
pokošeno i razmazano po autoputu
kad ogladnim on zubima otkine kvačilo
ostatke ispljune na vozače koji mi daju životinjska imena
pare nisu problem
prodaću bubreg i jetru za kola po njegovom ukusu
meni ionako ne služe naročito
biće polovna kola, kako nam i priliči
ja sam second-hand roba
a on veliki dečko koji se ne boji duhova
u retrovizoru je stalno crnokosa devojčica iz bunara
od koje nisam mogla da spavam kad sam bila mala
više nije jedina koja se smeje
***
ŠIROKO BILO, BEZ BROJA
centralna sam figura u kolu četinara, kao najigličastija
rođenjem adaptirana hladnim vetrovima
na radiju plovi Panonski mornar, nazad u neka čistija vremena
meni nepoznata i bezrazložno setna
drži propoved pristrasnim masama
ravnica je bolja jer pogled traje, diše, živi
planinama nema bežanja, šta baciš može samo da se odbije
i udari te u lice, kao sećanje ili odbegli metak
hor familije aminuje klimanjem glava i rakijom
ironija u ovoj tački ima 246 metara nadmorske visine
pitam se šta tek rade oni 400 metara bliže nebu
kako čovek odande nađe tragove sopstvenih stopa
***
COMFORTABLY NUMB
ima jedna pesma, kaže
neko je u mojoj glavi, ali to nisam ja
lice sa sertifikatom zapisuje stih i traži njegovu korelaciju s mojim životom
ona mora postojati jer govor je jedna egzaktna nauka
i svaka njegova fonema i mikronema mora da ima
razlog zašto se ovog dana našla u mom mozgu
po običaju negiram sebi slobodu
praznim se od glave do pete i putujem nizvodno
u vreme kad je sneg padao u decembru
na obali mi tata prevodi pesmu svog omiljenog benda
majka viče na palubi tonućeg broda u em akordu
u toj slici mogu samo da budem sidro i skočim
i najhladnija voda jednom poprimi tvoju temperaturu
***
MERA ZA USPEH U INDUSTRIJI
sasekla sam sebi suvišnu mast na obodima
u želji da budem najbolja šnicla na tržištu
reklamiram se kao višenamenska roba
dva kilograma najčistijeg zadovoljstva, pravo u ruke
dajte mi šansu i videćete
uklapam se u sve od čorbe do dečijih rođendana
samo da nađem svrhu i ne istrulim džabe
organe sam davno donirala za paštetu i osećam se super
(znate li da, bez iznutrica, utroba miriše na poljsko cveće?)
lažu zlonamerni da sam premršava i nešto mi fali iznutra
mogu samo da me poljube u marinirana rebra
***
NEKI DANI
nekim danima baš umem da potrefim gorčinu
da lako klize i peku u željenom intenzitetu
deda mi je objašnjavao kad sam bila mala
zakuvavanje jednog takvog dana je umetnost
treba dobro pogledati u sebe i pronaći
savršeni racio gorkog i slatkog praha
ja lično volim da gorči
tada na dnu ostaje vlažan pepeo sa željama
koje čekaju da ih ubodem i zaglavim ispod nokta
da ostanu kada se operu svi sudovi
drugi su dani slučajno iskopana kutija
zaključana starom magijom, tako da čuva vreme
prija na par minuta ali trajno izaziva pečenje želuca
takve dane treba konzumirati u malim dozama
pa ostaviti duboko duboko na dnu ormana
(još bolje baciti, ali toga se plašim više
nego da me kutija proguta i vrati u prošlost
u formi obezglavljene vinks vile)
neki treći dani dođu kasno i putuju dugo
do zuba krcati sivim obesanjenim licima
pogledaš li im u oči mogu te pretvoriti u kamen
takve dane treba pustiti da odu
(nekada je okej ići peške
stići ćeš već do sutra)
– iz rukopisne zbirke “OVDE NE CVETAJU BUGENVILIJE”, drugonagrađene na konkursu Prvenac 2023 SKC Kragujevac –
_______________________________________________
ANA OGRIZOVIĆ rođena je 1999. u Vršcu. U srednjoj školi dobila je drugu nagradu “Borislav Pekić” za esej u formi dramskog dijaloga. Diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Tokom osnovnih studija je sarađivala kao scenaristkinja i dramaturškinja na studentskim vežbama i pisala kritike za više filmskih, pozorišnih i literarnih festivala. 2022. godine bila je finalistkinja pesničkog konkursa “Timočka lira”, kao i Festivala evropske kratke priče. Sa dramom “Lilit na Zemlji” ušla je u najuži izbor konkursa Sterijinog pozorja 2023. godine. Poezija i proza objavljeni su joj u nekolicini almanaha i zbornika. Trenutno je na master studijama dramaturgije, i nimalo ne voli kad je pitaju šta će posle. Za svog najznačajnijeg kritičara smatra svoju baku Milicu.
čovjek-časopis 