sanjala sam svog muža
stajao je na vratima
nekako ukoso
viši nego ga se sjećam
rekao mi je
došao sam na kratko
samo da te malo vidim
nemam puno vremena
ja sam se okrenula od njega
i brže bolje krenula tražiti svoje knjige
moram ti pokazati što sam sve napisala
nisi vidio niti jednu moju knjigu
ulazila sam u ogromna skladišta
bjesomučno kopala
po kutijama
drapala papire kojima su knjige omotane
tražila sam brzo u strahu da ih neću naći
sad kad ih najviše trebam
nisam našla ništa
niti jednu jedinu knjigu
ja sad stvarno moram ići
rekao je moj muž
pretiho da ga čujem
i zatvorio vrata za sobom
nestao bez traga
čekajući da se sjetim
istog trenutka sam shvatila
na žalost prekasno
nisu knjige u skladištima
one su na dnu mog ormara
ispod zimskih kaputa
cijelo vrijeme sam ih tražila na krivom mjestu
tuga me pojela
izbila zrak iz pluća
ne znam zašto sam
tako glupo
potrošila vrijeme
__________________________________________
SANJA DOMENUŠ (Sisak, 1966.), do sad je objavila:
„Djevojčica koja je jela kamenje“, zbirka poezije, 2019.
„Čistačica lignji“, zbirka poezije, 2022.
„Šetnja sa Szymborskom“, zbirka poezije, 2022.
čovjek-časopis 