POEZIJA JELENE BOŠNJAKOVIĆ

OPISUJEM ŽIVOT MALIM ŠESTAROM

dugačak
dok reže i krza
oponaša beskraj
oblikuje
lomi
tesa,

kratak
dok mišići trbuha se grče od smejanja
dok uživanje prožima kožu
do koštane srži,
svilenim obrisima nežnosti
grli nas i obećava da trajaće večno,

surov
dok kažnjava
sudi
silom kalupi,

predivan,
dok nebom preleću ptice
dolazeći s juga
nagoveštavajući jedno dugo leto,
dok ubeđuje
da je u znaku kruga.

***

SAMO SE BOJIM DA MI TI NE UMREŠ

U glavi držiš zvezde umesto misli
Mlad mesec prekriva ti obrvu
U plavo se oblačiš svako jutro,
Ne znam da li si nebo ili morsko dno
Bojim se da ne umreš
Pa da te više ne vidim kad pogledam ka gore.

***

MAMA IZ BOLJEG ŽIVOTA

dovoljno mlada
razume
okom uokvirenim pepeljastim obručem
prozre u poru svačijeg detinjstva
ruku mekoće bunde od vizona
može da stavi na svačije
rame opterećeno brigom,
pomazi po dečijoj glavi
u kosi im ostavljajući
riznice mudrosti
starih Latina.
Nakit neprodat po ceni ispod dostojanstva
daje joj otmenost dvorskih dama,
Svakog bi da isprati u bolji život
kao da ima putokaze do istog.

___________________________________________

JELENA BOŠNJAKOVIĆ, rođena 1996., apsolventkinja na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.
Pohađala radionicu kreativnog pisanja, volontirala na festivalu poezije „Trgni se, poezija’’ bila uvrštena u zbornik poezije Fanzin Šrafa, povremeno objavljuje poeziju na portalima za književnost. Često koristi hešteg ’’UDOMI, NE KUPUJ ’’- životinje smatra prijateljima čoveka, a prijatelji se ne kupuju. Smatra da svako može makar malo pomoći napuštenim životinjama i o tome rado priča.