POEZIJA MILENE STANOJEVIĆ

BEŽANJA

Bio sam neko bio sam niko
Odlazio sam kad sam hteo i dolazio
Hitro
U noćima kad nisi mirno spavala
Sanja
Devojčice
Gusenice su se isprepadale od moga hoda

Molila si me da ti recitujem Majakovskog
On me smiruje rekla si mi
Zgrčena
Dlan ti nije ostavljao jorgan na miru
Ne znam ti ja to
Ludice
Može li zagrljaj da pomogne

Često su te pohodile neke ptičurine
U snu
Od čega ti se pomicao u trzajima
Nožni prst
Kakvi su te oblaci opet skolili
Sanja
Dajte mi neku zbirku savremene poezije
Ima li tamo Majakovskog
Ko još po bibliotekama
Zapošljava žene sa brkovima

I jarkocrvenim lakovima
Koje zaudaraju na neoper
Biblioteke mirišu na moju babu
Tvrdoglavila si se
U njenoj sobi cvetaju sve ruže ovoga sveta
Odnećemo joj jednu na grob
Kad te prođu grčevi
Sanja
Vodiću te na seosko groblje
Tamo su kažeš poređane tvoje krilatice
I svi očevi tvoje poezije

Preletao sam stihove onog nesrećnog Rusa
Ko još u pola noći sa avetima posluje
Osim pesnika i mene
„Sanja hoćeš li me takvog
Pusti me Sanja
Zgrčenim prstima davim gvozdeno grlo zvonca
Sanja!
Na ulicama su zveri.“
Spomenuo sam i dveri
Jesi li me htela
Sanja
Takvog

Pitala si
Ćuteći si pitala hoću li te pustiti
Da odeš
Umesto odgovora
Odveo sam te na Gardoš
Tamo duvaju neki nemilosni vetrovi
Ne volim da venem na vetru vikala si
Odneće te tako tananu
Kako si se inatila Sanja
Balavice
Mudrice
Namćor sam na baba Maricu
S očeve strane
Spominjala si je stalno
Marame je nosila mirišljave
U svetlim bojama
Zasadila ti je orah u donjem dvorištu
Još je mlad ali samo malo mlađi od mene
Takoreći mi smo vršnjaci orah i ja

Otišla si makar tri koraka ispred mene
Do Venecije do Venecije si stigla
Ona je oronula
Sjaj joj je izbledeo
Nema veze kazala si
Ovde će Dunav uvek da se cakli
I otperjala dole do reke
To nije reka to je Bog
Pantić to zna
Stalno ribari
Opsesija pod stare dane
Ne diraj mi Pantića
Branila si ga
To je tvoj bog
Sanja
Taj Pantić
Ne može Uelbek tron da mu uzurpira

Čitala si mi odlomke tog sjebanog starca
Nešto o tome kako se jedan sredovečan muškarac
Pripit verovatno
Pitao pošto je
Upoznao Kejt kako je
Mogao da joj okrene leđa
Na drugoj galeriji Narodnog pozorišta
Stiskala si se uz mene
Ruka ti nije htela iz moje
Šapnula si mi
Ko si ti
Prsti su ti tako mekani
Sanja
Sirotice
Vidi onu balerinu što je odskočila
Još malo pa će dostići tvoje visine

Kada ti plešeš
Sanja
Eto me u Amarkordu
Felini bi mi pozavideo
Dao bi mi i četvrtog Oskara
Za sekundu tvog plesnog koraka

Nisi ti ništa posebno Sanja
Samo si pustila pramen kose
Da ti padne preko nosa
Od koliko te je probisveta Bog sačuvao
Sanja
I zašto nije od mene

Šta da radim
Šta da radim
Jorgan si zbacila
Čelo ti je mokro
Sanja
Plašljivice
Najhrabrija ženo na svetu
Za koju znam
Daj mi majicu
Suvu
Vodi me kod vidarice
Na donjoj polici u kuhinji
Tamo su pilule
Ko još na kuhinjskom stolu drži savremenu
Poeziju
Jugoslovenskih naroda i narodnosti
Kupiću ti novo izdanje
Sanja
Korica ti je u donjem uglu pocepana

Odagnaću ti noćne more
Sanja
Obećao sam ti
Ima naših baba koje slivaju stravu
Tetka ti je rekla
Dole negde na jugu

Hteo sam da ti se vrzmam po glavi
Makar upola kao Andaluzija
I flamenko
Od tvog plesnog koraka
Pomerila se afrička tektonska ploča
Sanja
Milosnice
Vragu
Zaostajao sam za tvojim koracima

Kuda si otišla
Sanja
Luda glavo
U posetu kraljevima Alhambre
Jesu li ti tamo otklonili stravu
I ko stopalo prislanja na tvoje
Po mraku
Neće ovde biti srećnih ljudi
Nikada
Razočarali su te Balkanci
Ali sam te naročito razočarao ja

Kleli su se da su te videli
Dole
Kod Kule Nebojša
Točak tvog bicikla kažu uzjogunio se
I zamakao im podno Kalemegdana

Sad na 25. Maju
Prokapinju kiše
Skliznem sam do reke i
Ponekad čujem bat koraka
Iz sportske sale Šumice
Noći su ovde tako duge
Ima li belih noći
U Andaluziji
Javi mi da znam
Lakše ću zaspati sa suncem u
Tvojim očima

***
 
UMESTO EPITAFA
Dedi

Moj je deda
Sa očeve strane
Imao redak dar
Tamanio je šašave mušice
U letu
Narandžastom muvalicom
Izrešetanom na tri mesta

Kažiprst desne ruke
Potanjao je u slovo H
Prašnjave pisaće mašine
Ostavi te tračeve
Čunak te čeka
Je l` ja da ga čistim
I krava muče
Sena joj treba
Samo još slovo časkom
Da dovedem u red
I sve ćemo ženo
Biće mleka

Šta ostaje kad smisla nedostaje
Hteo je moj deda
Da upiše u duše
No čeprkanje po čeljustima
Mašine
Bilo je preče i češće

Od rovarenja po mašini i čoveku
Moj deda je još bolje umeo
Da burgija po rečniku
Ja sam jarac živodarac
Živ klan nedoklan
Živ soljen nedosoljen
Ne zagovaraj mi to dete
Radoje
Hvataj novi red
Na komišanje večeras
Pa mu pesme pevaj do mile volje
Kazao mu je tata
Nije voleo da se zabušava
U kukuruzištu
Deda je klimnuo glavom
Tati se ne protivureči
I klisnuo pod
Stabljiku kukuruza
Veliku kao drvo
(bila je rodna godina)
I izvukao veknicu hleba
Iz pletene torbe
I parče sira
Od krave Šarulje
Što je zimus otelila
Tele sa dve tufne
Živ pečen nedopečen
Zubi su mu kao kolac
I mom su dedi zubi
Kao kolac
Pomislila sam
Dok sam grickala
Šaruljin sir
Ne mrljavi nego jedi
Kao čovek
Dodao je deda
Pregrišću te kao konac

Budi bog s nama
Baba se krstila
I dedu vijala po dvorištu
Dete će da mi upropasti
Ništa ne radi
Samo bulazni
A furunu ko će da naloži

Moj je deda
Jednog jutra
Pred Vrbicu
Kad mu je iz ruke ispala čašica
Rakije
Rekao da će uskoro da ode
Na sunčani breg
Gde je to
Pitala sam
Tamo gde se skupljaju
Popovi ponekad
Da pevaju
I gde sunce prži od sedam ujutru
Do osam uveče
Kad je leto

Ima i lepših mesta na svetu
Sećam se da sam pomislila
Jednom smo znači bili na sunčanom bregu
Brat i ja
I nije mi se naročito dopao
Majka me je krila iza svoje duge crne suknje
Nije mi dala da gvirnem
Ni da je pitam
Zašto neki ljudi cvile
Dok popovi pevaju

Deda se preselio
Na sunčani breg
Dva dana pošto
Mu je tata
Bupnuo beli tabak
Papira
Još će on da škljoca
Po onoj olupini
Rekao je tada
Više za sebe
I otrčao da mlaz krvi
Što mu je šiknuo iz nosa
Opere
Pre nego što stvori još jednu mrlju
Na dedinom jorganu

Natopi tu krpu
Nemoj da štediš
Kazala je mama
Razmahala sam
Rakija se zacaklila
Na dedinoj desnoj obrvi
Aprilsko sunce se ne šali
Mama je rekla
I začkiljila na levo oko
Stavi taj kukurek
Tako
Pa da idemo

Kad odem u Boku
Da skarabudžim pesmu neku
Znam da je na bregu
Sunčanom
Kraj dedine obrve bolje išlo
Sunce tamo pušta zrake
Što se probijaju i kroz oblake
Koji nose u sebi olovne kiše

***
 
BRODOVI OD PAPIRA

Potapam brodove
Deca mi govore mama hoćemo još
Potapam ih kao onda
Kada je dete još onomad bilo dete što bi reko Handke
Igrajući se rečima kao cirkuzantkinja
Što visi sa cirkuskih visina i gleda ljude odozgo
Uvek odozgo
Nimalo pazeći da ne padne
Jer ona za strah i ne zna

Potapam brodove svoje i tuđe
Dobra sam u tome
Nisam više amater
Moglo bi se čak reći da sam
Profesionalac
Lepo si me tome naučio

Još onda kad me nisi držao za ruku
Kad sam ti recitovala Nerudu
Ispod Brankovog mosta
Prokapinjala je kiša
Hteo si da zaustaviš taksi
Nisam ti dala
Kome još treba taksi kad hoda pored tebe
Nisam marila za frizuru
Nebo se raspuklo a ja sam se smejala
Ne smeš da zaspiš mokre kose govorio si
Znaš koliko si osetljiva
Prigrlio si me uz sebe
Retko si to radio
Fen nemaš
Samo jednu šubaru što ti je u nasledstvo ostavila
Baka operska pevačica
Volela je da imitira rusku eleganciju
Možda će šubara da pomogne rekao si
I glavu mi stavio pod jaknu
Kraj svojih grudi
Kezio nam se u lice sa bilborda
Još jedan političar
Zubi su mu ispolirani
Kaže ne smemo stati
On je sada oronuo
Niz našminkano lice klize mu
Kapljice kiše sto posto
I čekaju da ih čika u belom prelakira
Ko sada visi na onom bilbordu
Pitaću
Možda
Nekada
Baka Ljubicu
Ona voli tuda da šeta

Na Adu odlazim svaki put
Kada se navuku oblaci
Samo tad
I stignem do Bendžamina
Sećaš se tako sam prekrstila bandžija
U onoj noći hladnoj i maglovitoj
Kada si mi srce amputirao
Ko još ide na Adu da šeta
Usred decembra
Smejala sam se te noći sve do Bendžamina
Mada bi mi više pristajao krik
Nisam se dugo tako smejala
Rekao si kako sam mogla i neko bolje ime da mu dam
Pričao si mi o vrhovima Himalaja
I Anapurni
Pomaljali su mi se svake noći
U snovima snežni vrhovi Tibeta
Na koje si hteo da me vodiš
Ne volim uspone rekla sam ti
To uopšte nije problem
Kada jednom kreneš
Nećeš moći da se vratiš

Spustili smo se lagano niz padinu Košutnjaka
Volim da te čekam u podnožju i pijem čaj sa jabukom i cimetom
Rekla sam ti
Hodaj i za mene
Čekala sam te
Da mi se vratiš
Odozgo
Dok se nisi izgubio
U kovitlacu magle
I pre nego što si se okrenuo
Na dole
Ili se nikad nisi okrenuo

Pobeđuje samo onaj koji se kreće
Čula sam te kako mi govoriš
Još nisam stigla do Anapurne
Osvojila sam Rtanj
I Jelicu
Borački krš
I Kotlenik
Je l` se to računa

Brinula sam da li će ti nazepsti prsti
I oni nožni
Kad se nisi nadao
Stavila sam ti vunene čarape
I rukavice
U zadnji džep ranca
Rekao si mi da kod slabe cirkulacije
Čarape i rukavice ne pomažu
Znači samo ja
Znači samo ti

Milenijumi su u Beogradu prošli
Otkad si poželeo da okreneš leđa svom snu
Pitajte Pištala
On o kazni bogova čoveku koji je okrenuo leđa
Svome snu
Najbolje može da vam kaže
I još će vam reći da
Svuda na svetu lažu decu
Evo ja sam vam odličan primer
Lažem ih odlično
Dok potapam brodove
Na nekom papiru
Iz starog očevog rokovnika
Iz hiljadu devetsto devedeset i neke
Ko još čuva starudiju po fiokama
Uključujući i zavodovu čitanku za šesti razred
Deseto izdanje

Kao potapam dečje brodove
Dok iz okeanskih rovova
Nešto nadolazi
Nalik cunamiju ili čemu već
Šta god da urliče
Iz podzemlja
Ne premišlja se
Sprema se da udari posred pramca
Opet
I nije da nisam spremna

__________________________________________________

MILENA STANOJEVIĆ (Kragujevac, 1984), nastavnik srpskog jezika i književnosti. Živi i radi u Beogradu.
Diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na odseku Srpski jezik i književnost. Radove objavljuje u Magazinu za umetnost i kulturu PULS, časopisu Kult, magazinu Tvoj magazin, kao i u Književnoj radionici Kordun. Objavila je zbirku priča „Na korak do cilja“, dok je u pripremi druga zbirka priča „Gledanje u mrak“. Pored književnih i filmskih prikaza i pripovetki, piše i poeziju. Član je Književnog kluba „Živadin Stevanović“. Gostujući je pisac u okviru Zvezdarijade – Festivala kulture mladih.
Kao zaljubljenik u pisanu reč aktivno prati kulturna i književna dešavanja na domaćoj i svetskoj sceni. Pleše tango, latino i standardne plesove, ljubitelj je filmskih klasika, psihologije i prirode.

– izbor i objavu priredila Marina Kuzmić Laszlo –