KOTA PYRO-ČELIK
neke mostove bi trebalo zapaliti gvozdenom šibicom
stare sa iskrivljenim šipkama
sa kricima iz vode
davno skucanim
iz školjke polovnog automobila
lelujavo, levo desno
radijske antene
proizvode vetar u leđima
veliki teretni voz prolazi u jedan ujutru
na toj strani reke, bezbožnici su čuvali
delove protiv vazdušne odbrane
za svaki slučaj. bog je postao snajperista
nišan se tetura
reka daje kristalni odraz
neke mostove bi trebalo zapaliti gvozdenom šibicom
ne volim mostove
oni nekada samo podsećaju na rat i počinju jednu daljinu
***
TRISTA GODINA SAMOĆE
sedim na krevetu samo u gaćama
zapisujem:
kreativna blokada
zapušen slivnik
podsetnik
zvati majstora
prirodna svetla su dim što guši
mesec je postavljen kao šator
on čeka
u šumi zvezda ne vidim vukove;
zapravo ne vidim ništa
materije se komešaju
***
NIJE LOŠE
nije loše što si nekada sam
razmišljaš o gejzirima
razbacanim rolkama u sobi
o tome kako će se to jednom
rešiti
nimalo nije loše
što pronalazim izgovore
kada moje šake postaju mehanizam ruleta
posle viskija
kada se ekran odsijava tražeći
posetioce sa znojavim šakama
što ucrtavaju krug na pakovanje
kondoma
bilo je sedam sati
snežna nedeljna noć
uveli su tog dana
radnu nedelju za
skeledžije
došao je sa zvučnom značkom
neke pank grupe koja je visila
na iznošenom austrijskom kaputu
posle kafe pustila sam muziku
ispričala sam mu nekoliko događaja
od prošlog leta
smejao se
oko je igralo pred najezdom zagušenog
svetla
ponekada sam se pitala da li su postupci
koje sam činila
doneli nekoliko mirnih trenutaka
nisu
sve su to bile iluzije na
brodskim šetalištima
luka je bila gažena od strane prekih
ljudi
bila sam sama
trebao mi je odmor
došla je prijateljica
došao je njen momak
na postolju se skupljala
trava
prosipala se uz sitne pokrete
kao ovaj prokleti sneg
koji ne da
da bele majice
izbacim napolje
na terasu
oterali su on i taj neki tip
neku babu
što je slučajno došla
bilo nas je šestoro
sve mi se pomutilo
u jednom trenutku
zasijala je lampica
ista ona kao u Filipovom automobilu
ljubila sam ovog detektiva
on se davio kao istražitelj u mornarici
mislim da sam tada izvuknula da ništa
nije toliko loše
sve je tako dobro
napolju sneg nije znao ništa
***
DŽEKOJB HAL UPOZNAJE GOSPODINA SLISKASA SASVIM SLUČAJNO DOK OVAJ STOJI U GAĆAMA NA VRATIMA
idemo
poneo sam električne instalacije
korenje, šume, cipele od cimeta
bočice od narandžastog stakla
da voda uvek bude mlaka
isplači svoje suze Sliskas
venčane suze lovora
latice crkve isplači
ramena su mi sada čelična pa ne smeju zarđati
idemo da prošlost zarotiramo rikošetom
idemo jer za tebe ove zgrade,
ova brda ne mare
alergija na lešnike
oduzela je polovinu tvoje noge
izašli smo
gaba gaba hej
***
MAJN KAMP
otelo se
na kraju sam morao da ga ubijem
na ovoj fonetskoj traci
ovo je poslednji užas
Sliskas se klatio kao mornar
bilo je teško nanišaniti ali je stao
pucao sam
dva dana pre tog nemilog događaja
toliko Beketovskog
u majici pank benda
kupio sam prvi pištolj u životu
dva dana prolaze
autobusi vode glave svuda
dan je došao
bljesak
dva dana posle tog nemilog događaja
toliko Beketovskog
seo sam na mokru zemlju domovine
na domovinu samog sebe
jer svaki čovek jeste država
u njemu je građanski rat
papir je isticao sledeću ozbiljnu poruku upozorenja:
“Majn kamp za sve.
Ponesite vina, papuče, strahove.
Sedećemo.
Gutaćemo metkove prošlosti.
U Majn kampu nema skrivene istine.
Pobogu, smejte se malo.”
najgora fašistička zabava ikada
nikad nisam umeo sa ljudima
gledam u pukotine plafona
kao Rajhstag 1944.
kao ruševine
hej ho, idemo
šta oni hoće ja ne znam
trgovac pucama je rekao:
lepa Ramones majica
_____________________________________________
DEJAN KANAZIR rođen je 1997. godine u Beogradu. Aktivno piše poeziju od svoje četrnaeste godine. Bivši polaznik radionice kreativnog pisanja u Biblioteci „Milutin Bojić“ koju je vodila Violeta Vučetić. Pobednik „Zvezdarijade“ 2015. u Beogradu. Kasnije je postao pasivan član i posetilac skupova Književnog društva „Orfisti“. Svoju poeziju javno je čitao na beogradskim večerima poezije (Poezin party, ARGH večer poezije, Pet minuta pažnje, Na sav glas, TROP Autsajder, Punchtown poetry Pančevo). Njegove pjesme zastupljene su u: „Rukopisi 40“, „Rukopisi 43“, „Časopis TEMA, Zagreb“, „Poezija Zagreb“,“Časopis Gradina“, “Beogradski književni časopis”, blacksheep.rs, astronaut.ba, strane.ba, čovjek-časopis, hiperboreja.blogspot, fenomeni.me., nigdine. com, zbornik ljubavne poezije bludnistih. com.
2019. godine, njegovu prvu zbriku pesama „Ništa se ne dešava utorkom uveče“, objavljuje PPM Enklava pod okriljem Zvonka Karanovića kod kojeg je išao na radionicu u DKSG Beograd.
Dve godine kasnije objavljuje drugu zbirku poezije “Ljudi koji skaču na haube” (PPM Enklava, 2021.)
Sledeće godine biva uvršten u antologiju savremene srpske poezije “Logične pobune” koju je priredio profesor Stevan Bradić (Laguna, 2022.)
Organizator je književnih večeri “Tiho u tu blagu noć” koje se održavaju jednom mesečno u Beogradu.
Pored poezije, piše kratke priče i dramske dijaloge.
Živi i radi u Beogradu.
čovjek-časopis 