DAN KADA JE SUNCE UBILO SUNCOKRETE
Gospođica Soleri posramila je
boginju Amaterasu
suncokretima svoje suknje.
Iz kapilara asfalta
kipeo je božanski bes,
žarač za stopala smrtnika.
Potrčala sam da je upozorim.
Metalna usta autobusa
pokosila su njene zlatne krunice.
***
OSLOBODILAČKI ČIN
Na gradskom trgu pleše žena,
što od detinjstva vezuje šake
pri svakom porivu za pisanjem.
Usta su joj spojena
tamnim pribadačama
nijanse očiju njene majke.
Nakon tri dana ne posustaje
pred kartonskom kutijom
nabreklom od zlatnika,
sve dok joj jato svraka
ne ukrade pribadače
i pocepa svilene trake sa prstiju.
Hrani ih zarađenim novcem,
a ostatak čuva za kupovinu ogledala
u kojem će se ponovo prepoznati.
***
GALATEO
Sestrina poruka o veridbi prekida je u vajanju.
Uzima dleto i čekić u pokušaju da smiri drhtanje ruku.
Završava kip idealnog čoveka.
Pri poslednjem udaru dleto joj klizi u šaku.
Trag krvi na izvajanim usnama oživljava mermerno meso.
Prihvata njegove ruke oko vrata. Dopušta mu da joj otme dah.
_____________________________________________________
TAMARA EREŠ rođena je 1993. u Pančevu. U rodnom gradu završila je osnovnu školu i gimnaziju “Uroš Predić”. Italijanski jezik, književnost i kulturu diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je završila i master studije iz iste oblasti. Septembra 2014. godine objavila je kratku priču “Sloboda” u okviru konkursa “Priče sa neta”, koji je organizovao CEKOMS Beograd. Od 2015. godine član je redakcije online magazina “Kultur Kokoška”, gde se, osim pisanja, bavi i uredništvom. 2016. godine učestvovala je na globalnom projektu “Before I die” u organizaciji udruženja Balkan Writers Project, u okviru kojeg je objavila kratak tekst. Pesme su joj objavljene na portalima astronaut.ba, strane.ba, Bludni stih i Hiperboreja. Polaznik je Radionice kreativnog pisanja Zvonka Karanovića.
čovjek-časopis 