CODANOVIA
To što ti se sliva niz
preplanule leđne mišiće su glečeri
duše belih medveda koje nam nikad
neće oprostiti plastične kese
Bela noć se rastače
prisećaš se kako si me pitao
da se bar malo povatamo
nisam htela
nadam se da si dobro upamtio
jer su mi namere bile didaktičke
te večeri sam razbila koleno
uzeo si maramicu
kleknuo da središ ranu
priznajem, to je bio carski potez
Posećuješ Skagerak i Kategat
tu dvojicu sam jedino zapamtila
na časovima geografije
dok na prezentaciji nismo videli slike
zamišljala sam ih
kao opasnu braću bildere
more na fotografiji izgledalo je zloslutno
nabreklo, previše blizu neba
Obilaziš Dramen
tundre i tajge
čija imena ne znam da pročitam
iako si lokaciju uredno dodao
Sad je već i tebi hladno
stavio si kapu, imaš novu jaknu
u Beogradu se otvorila prodavnica
zove se Cream of Scandinavia
mislila sam da tamo kupim kaput
jer su sigurno topliji od domaćih
ali sam pomislila
šta ako ovde šalju ono što što se na severu
nosi na proleće
Unosiš se u lice foto-aparatu
belina je prepredena
da li zamišljaš smrt kao jetija
severna svetlost leluja
nad tvojom podignutom glavom
i uključenom kamerom
#travellover #erazmuslife
Što se tiče društvenih mreža
oduvek sam konspirativna
samo crno-bele mačke
književnici, slikari i tuđe vagine
neizbežno se ponekad zapitaš
da li sam diplomirala
da li i dalje pišem
da nisam dobila
vulvitis, kulpitis
hlamidiju trahomatis
sve je dobro
setim se te samo zbog instagrama
i tu te držim najviše iz kurtoazije
Tiho Brahe je za ljubimca imao losa
los se jedne noći napio piva
skotrljao niz stepenište i uginuo
prepiješ se, promašiš stepenik
survaš u bezdan i umreš
to je slavan kraj za losa
a bedan za čoveka
Ovde sve isto
kašike duboko u medu
bubrezi u loju
s naftom smo kratki
pijaće vode nemamo
OCD ili ko zna koja druga boleština
me odvodi do tvog Vajn naloga
menjaš svoje kulinarske sposobnosti
za čašu vina i razgovor
sve je jasno, dragi
nemaš s kim da se napiješ
Tvoja majka ponosno pokazuje fotografije
koje joj šalješ preko Vibera
voziš se na žičari Ski-centra Ore
dodatno si platio selfi štap
Codanovia, zima upornija
ali ne nepobediva
Ležiš u travi
Vatern svetluca od mlakog sunca
ako slučajno zažmuriš
razmišljaš da li sam sve ono ozbiljno rekla
ili se možda sad ipak stidim
imala sam tek dvadeset godina
***
BUKOLIKA
Sunce u krošnjama
vetar svež
Namaži kremu
sa zaštitnim faktorom, upozoravaš
planinska klima ume da prevari
ne znam ništa o tome
odrasla sam među suncokretima
i habzburškim zdanjima
bosonoga ležim na ljuljaški
između dve bukve
nemam ništa ispod haljine
smejem ti se
zalivam pršut medenicom
od koje trnu zubi, grlo gori
rakija je u tvom kraju bolja
smatraš da preterujem
pominješ bolesti zavisnosti
delirium tremens
ulicu Teodora Drajzera
broj četrdeset i četiri
hipohondrija je najopasnija bolest
inače jedem isključivo
pileće meso, citrusno voće, orašaste plodove
moji hepatociti su projektovani
za najjače rakije
jedino od čega sam zavisna
je uzaludno nadanje
pulsne tačke na tvom telu
pronalazim brže nego što bi želeo
iznova ti prebrojavam mladeže
likujem dok odlažeš oružje
dugoročne planove, sertifikate, čestitanja
preseljenje u Glazgov
strpala sam u fioku koja se najteže otvara
rodna je godina skidaš pčelarsko odelo
udišeš duboko
zaranjaš među moje naježene butine
Ovako bi izgledao
najbolji dan u mom životu
***
DVE HILJADE DVADESET PRVA
Prošlog decembra mi je momak iz Višegradske
rekao kako u ovo doba godine
želi da se ubije još više nego obično
odrazi lampica s moje jelke
su svetlucali u njegovim dužicama
dok je govorio
Sad nisam mnogo mislila na to
javili su se novi kandidati
Dani su bili topli i vedri
sedela sam s Aleksom u bašti
na sred ulice Kralja Petra
jeli smo sladoled od marakuje
napravili spisak ljudi
koje u Novoj godini treba zavesti
Obukla sam polovnu plišanu suknju
svaka čast onom ko je umro u njoj
napila se prepredene, slatke rakije
zaspala u jedan
nisam uspela da skinem šminku
Aleksa mi je uzeo prljavu vatu iz ruke
i pokrio me
Sutradan dok smo u sumrak šetali
od Kalemegdana do Glavne pošte
naterao me je da obećam
kako se zauvek odričem kratkih pića
i pošaljem čestitku
zbog koje ću se verovatno kajati
Taksi je stigao prebrzo
nisam stigla
da najboljeg prijatelja zagrlim kako priliči
Na stanici mi se plakalo i piškilo
nije bilo uslova ni za jedno
poželela sam da pogrešim autobus
odem za Opovo preko Barande i Sakula
mladić u rumunskoj trenerci
i devojka s blatnjavim cipelama
su razmenjivali francuske poljupce
odjednom sam se setila
kako mi je pre pet godina
Vlada zadao da napišem priču
o dvoje slepih koji se vole
***
NEPENTHES
Za melanholiju nema leka
nije ni nužan
od ove bolesti se ne umire
odatle potreba za duvanom
u kasnim satima
kratkim pićima u podne
problem ima fiziološko uporište
ukleti pesnici
prerano preminuli muzičari
ne snose krivicu
Doktorka se vara
lek postoji odavno
prošli su milenijumi
otkad je dvanaest brodova
okrenulo rep zgarištu Troje
besramno kao da su u pitanju
izlomljene lego kocke
zaputilo se prema Itaki
diljem svetskog mora
boginje nasrtljivo zadižu suknje
junak dovitljivac nema kud
zaranja, izranja, oblizuje usne
slatki sirup zatire reči
koje žuljaju um
potomstvo, vernost, patriotizam
Tvoje oči su bile siguran znak
suze koje ne napuštaju trepavice
zenice Direrove gravure
srce se okrunilo kao gerber
od predugog stajanja na suncu
Kažeš da si u prolazu
treba da pronađem nekog zdravog
ko leže na vreme
ima položen državni i vozački ispit
spreman je da prehrani porodicu
odmahujem glavom
veltšmerc je najsigurniji afrodizijak
Obriši suze i nos
hoću da se igramo
Ti si Adam, ja Eva
kad već imamo sve što je neophodno
moj ten Tilde Svinton
tvoju sklonost ka lošem društvu
i skupim muzičkim instrumentima
Ovo što čuješ je kapris broj pet
ne kič iz tuđeg stana
s lošom zvučnom izolacijom
otplešimo do sledećeg ugla
iako te nervira što nemam osećaj za ritam
tamo počinje bolja etapa večnosti
Možemo kao kod fon Trira
ti si Džastin
ja Kler
dobro ću te sakriti
ubojita siročad hara kroz mlečni put
Uzalud osmišljavaš pompezan kraj
melanholija nije bolest od koje se umire
u najgorem slučaju živiš zauvek
***
MEĐU NAMA
Dedina sestra uvek savetuje
da ćutim što više
Ne moraju svi da čuju koliko učiš
pravi se kako ne znaš sve
neka te kandidat nauči
Ne shvatam je ozbiljno
razvela se šezdeset četvrte
upotrebila žarač i krvarila šest meseci
jer nije htela dete s budalom
Mamina sestra kaže
da sam suviše evropeidna
krivi za to seminare
u istraživačkoj stanici Petnica
preti kako će me vrbovati
neradnik i peder
Tetka upozorava da ću je se setiti
kad bude mrtva ili senilna
sumnjam, nadživela je svog partnera
dvadeset tri godine mlađeg
Od porodičnih bolesti
prenosivih po ženskoj liniji
nasledila sam sklonost prema muškarcima
s dugom kosom i tankim prstima
mama ne želi ovo da prizna
nerado pokazuje fotografije iz mladosti
po njoj gojaznost je posledica srećnog braka
Ti misliš da je ljubav
kad o nekome napišeš pesmu, ruga mi se
Baba nema milosti
One najlepše nemoj ni da gledaš, kaže
Baba, nego koga da gledam
Komšinica Mima objašnjava
Momak mora da ima
kuću i oko nje plac
Dosta mi je gologuzije
ostave me čim ih nahranim
i uteram u modu
Kaću mama je naučila
kako treba s muškarcima
Moraš da budeš preplašena srna
ili umiljata mačkica
U novinama psiholog deli savete
Kad reči zakažu
misionarska poza pomaže
kad ne budemo imali kud
molićemo se
***
MAMIHLAPINATAPAI
Noću mi greješ stopala
ujutru mleko za kafu
Moji i tvoji prsti su nakratko prepleteni
zajednička molitva
Bože, daj nam hrabrosti
Zaboravio si se, ne puštaš moju ruku
dok govoriš o onom što ti je najvažnije
Molijer i Mišima dele rođendan
Podvrćem ti manžetne,
smeješ se, moji predugi nokti se sapliću
o prvo dugme na tvojoj košulji
Sklanjam ti kosu s čela
pitam kako je nastao ožiljak
iznad leve obrve
Poljubac slučajno spuštaš na mesto
gde sam upravo nanela parfem
cvet pomorandže i pačuli, pogađaš
Prilaziš mi
činiš ono što nisam uspela sama
do kraja zakopčavaš cibzar na mojoj haljini
Jedeš pršutu direktno s daske za sečenje
pod tvojim jezikom
upravo nestaje zalogaj u obliku srca
Imaš dve mrvice na džemperu
brkove od crnog vina
dopuštaš da uklonim jedno po jedno
Zaštitio si me od prehlade svojom jaknom
proverio da li su vrata
na taksiju dobro zatvorena
Dok se udaljavaš pomišljam
kako je prijateljstvo precenjeno
Pronalaziš me ispred vikendice u Banatu
sedim na prevrnutoj gajbi
ispod trešnje koja cveta
Moje gaće su ružičaste
pamučne, s vrlo malo čipke
preko tuđa, iznošena majica
Pljusak niotkuda
moje bradavice izdajnički krute
Poljupci klize kao neprskane trešnje
iz zapuštenog voćnjaka
za pola sata puna činija koštica
_________________________________________________
MILANA GRBIĆ rođena je 1996. godine u Beogradu. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Kikindi. Između ostalih, dobitnica je književnih nagrada Vukašin Conić, Đura Đukanov i Sremčeve nagrade. Kratku prozu i poeziju objavila je u nekoliko književnih časopisa i zbornika – Naše stvaranje, Crte i reze, Rukopisi, Međaj, Zavrti točak, Tamo kud se misli sele, Ulaznica, Maksim, Enklava, Oblakoder, Beogradski književni časopis, Mokri(n) čvor i Cirkus Maximus, kao i na portalima Avlija, Eckermann i Strane. Diplomirala je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde trenutno pohađa master studije. Bila je učesnica festivala Kikinda short 2018. godine, autorka je zbirke kratkih priča Oko nas more (2017), članica uredničkog tima PPM Enklave, i deo kolektiva C4.
čovjek-časopis 