POEZIJA TAMARE EREŠ

VEĆ U OKTOBRU NEMA NADE

Prvu atomsku pečurku
ugledala je u kori bora
u martu, pri povratku
sa poslovne zabave.

Od tada joj koža sija
kao znak upozorenja,
iz prstiju curi mastilo
što oslikava buduću
svetsku katastrofu.

Lica prolaznika su
Modiljanijevi portreti
rastopljeni po asfaltu
zbog neprirodno
jakih vrućina.

Ni izabrani terapeut
ne veruje joj
dok najavljuje šta sledi.
Oktobar je i shvata da
ne vredi više pokušavati.

Leže u krevet
sa dva novčića na očima
i čeka da lišće bukne
pritiskom na dugme.

***

ZASEDA U USTIMA

Pod poklopcem nepca
prećutane reči,
gvozdene igle,

našiljene za tvoju volju,
odavno memljivu
i zakržljalu.

U rovovima jezika
drže mi grkljan
pod prismotrom,

dok me ne uguše
kao žaoke
besnih stršljena.

***

METAMORFOZA

Rascep na levom zglobu
nagoveštava novo tkivo.

Radoznalo, stegnute vilice
svlačim staru kožu.

Rebra mi iznova srastaju,
rađa se sveža koštana srž,

dok zadovoljno gledam
kako me ne prepoznaješ.

***

HENDRIKS LAŽIRA VREMENSKU PROGNOZU

Džimi sa gramofona
podseća da dolazi
magla boje ametista,
što prodire kroz roletne
i pretvara um u močvaru.
Prećutkuje da stiže
sedefna oluja
sa mirisom hloroforma,
kišom od koje cveta
mrena u očima i da te
ni zakucani prozori
neće od nje sačuvati.

***

PROJEKTIL U GRLU

Tokom nedeljnog ručka
uvežbanom tehnikom
potiskujem reči
kao eksploziv u kapisli.

Grlo mi je oteklo,
ogrubelo i suvo,
spremno da raznese
odred suvišnih pitanja.

Ruka na vratu mirno
čeka pravi trenutak
kada ću najzad
povući osigurač.

***

GALAKSIJA SE SAŽIMA U MENI

Ruke, origami ždralovi,
kljucaju po tastaturi,

prigušuju eho crne rupe
što mi odjekuje u glavi,

poruku koja će posle
nekoliko svetlosnih godina
možda dopreti do nekog.

______________________________________________

TAMARA EREŠ rođena je 1993. u Pančevu. U rodnom gradu završila je osnovnu školu i gimnaziju “Uroš Predić”. Italijanski jezik, književnost i kulturu diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je završila i master studije iz iste oblasti. Septembra 2014. godine objavila je kratku priču “Sloboda” u okviru konkursa “Priče sa neta”, koji je organizovao CEKOMS Beograd. Od 2015. godine član je redakcije online magazina “Kultur Kokoška”, gde se, osim pisanja, bavi i uredništvom. 2016. godine učestvovala je na globalnom projektu “Before I die” u organizaciji udruženja Balkan Writers Project, u okviru kojeg je objavila kratak tekst. Pesme su joj objavljene na portalima astronaut.ba, strane.ba, Bludni stih i Hiperboreja. Polaznik je Radionice kreativnog pisanja Zvonka Karanovića.