VELIKA SMRT Osetih se tako živa, najživlja između dve male smrti. Možda je sledeća Velika smrt, pa zato ne osećam telo svoje, samo um. Ne bole me kosti, ni mišići, koža ne svrbi večito tesna, i nije mi više, baš nimalo više zima. I sad me stvarno, najstvarnije svuda ima. *** PITON Jednom sam stavila pitona oko vrata. Pozirao je na trgu sa dobrovoljcima za simboličnu svoticu. Nisam platila, samo sam se smejala u objektiv. A, onda, kad sam htela da ga nežno odvojim sa ramena, obujmio me i preko usta i laktova. Iskolačila sam svoje uvek ravnodušne oči. Nikad mi nije sišao s vrata, za života. *** SAVRŠENO NEŠTO Savršeno nešto. To ti je uvek na dohvat ruke, a nikad dodirnuto. Uvek možeš imati to, a nećeš jer nije to za tebe, nesavršenog. *** ZAVRŠENO NEŠTO Završeno nešto. To ti je uvek ono što je jednom počelo. Večno nikad ne počinje. Nema tu tačke A, ni tačke B. Tu su tačke beskonačna kriva linija koja se zatvara u krug. *** ZAGNJURI Skakuću mi prsti kao delfini. Kuckanje po površini stola. Pljuskanje po površini mora. A ispod površine mi svi smo potopljeni. ___________________________________________________ JASNA JEREMIĆ rođena je 1987. u Loznici. Studirala srpski jezik i književnost u Beogradu. Piše poeziju i prozu. Objavljivala u brojnim štampanim i elektronskim časopisima i portalima. Zastupljena u zbornicima i zajedničkim knjigama. Prvu zbirku ljubavne poezije „Zagrli ljubav“ objavila u izdanju Litere (Mladenovac, 2020). Za istog izdavača objavila drugu zbirku poezije „Vode nadošle“ (2021) i prvu zbirku kratkih priča „Sva imena jedne Liv“ (2022). Piše i književne prikaze i bavi se lekturom, korekturom i redakturom. Živi u Mladenovcu.
čovjek-časopis 