JA SAM LAŽOV Ja sam lažov i jako sam dobar u tome. Svakodnevno uspem da slažem sebe da se za nešto posebno budim. Kako mi je za novi dan potrebno više sati sna, zdrav, dobar obrok čisto telo, kosa, odeća, osmeh i lepa reč poznanicima, komšijama ponekad radoznalim prolaznicima. U svaku nevolju uvalilo me moje maloletno srce iz svake nevolje izbavio me moj punoletni jezik. Uspeo sam da slažem sve osim smrti. Zapamtila me je po podočnjacima. *** MOJU MAJKU NIKO NE MOŽE DA OTERA U KUHINJU JER JE POGLEDALA SMRTI U OČI Aktivistkinja izjavljuje kako gađa jajima oslikani zid sa licem starca zarad svih. Na ćošku je gledala smrti u oči pa niko više neće. Neki ljudi govore joj da ućuti i ode u kuhinju. Nakon što sam to pročitao pogledao sam u majku koja se nervirala jer operater prekine vezu nakon sat vremena razgovora. Ženama s kojima je delila sobu na onkološkom institutu kad je pogledala smrti u oči i izlečila se nastavila je satima da govori kako je to ništa treba da se podigne srce uvis. Svakoj je detaljno nabrajala vitamine i namirnice od kojih kosa brzo poraste. Tako je govorila u jednoj ruci držeći telefon a drugom rukom razbijajući jaja o cvetni zid šerpe kako bi nahranila porodicu. *** PERSPEKTIVA/ČINJENICE "Mračan trenutak, koji gusenica zove kraj sveta, je trenutak pun sunca, koji leptir zove početak." Pročitao sam tekst na vizitkarti koju mi je pri odlasku dao psiholog i rekao mu da leptir živi samo dva dana. Vidim na čemu ćemo morati da radimo odgovorio mi je uz osmeh. Ali šta god mi uradili leptir neće živeti duže. *** MOJA BABA GLEDA SAMO FILMOVE U KOJIMA PRAVDA POBEĐUJE Moja baba gleda filmove u kojima pravda pobeđuje. Ne mogu joj zameriti neko ko je kao dete bio u logoru verovatno želi da misli kako će zlo uvek dobiti šta zaslužuje. Ipak izbegava božićne filmove neprirodni su jer u njima se nijedan pas ne plaši vatrometa. *** PROLEĆE Pored nje sve cveta kad je boli glava pada kiša sutradan sve životinje se izleče ili smire. I nema potrebe da dužim i objašnjavam onda šta je to učinilo meni. ___________________________________________________________ STEFAN STANOJEVIĆ (1995, Pančevo) Poezija mu je objavljena na više internet portala, u onlajn i fizičkim izdanjima časopisa, u zbornicima „Rukopisi” 39, 40, 41 i 42, „Bludni stih” 4, 14 i 21, “Vavilonska biblioteka” i “Nova BHCS poezija” izdavačke kuće Slavitude u Francuskoj, među 35 najboljih pesnikinja i pesnika iz regiona. Kratke priče objavljene su mu u zborniku „Rukopisi” 43 i časopisu „Stvaranje” Udruženja književnika Crne Gore. Od 2015. održao oko četrdeset večeri poezije i tako vratio učestala čitanja poezije u svom gradu. Od januara 2018. uređuje jedini pančevački književni serijal „Punchtown poetry” u klubu „Štab Pogon.” Objavio je zbirke poezije „Mladi Atlas” (BKG, Beograd, 2016) i „Napad panike” (Edicija Najbolja, Pančevo, 2020), koja se našla u užem izboru za regionalnu nagradu „Slavitude” i čiji je izbor pesama na španskom objavljen u peruanskom časopisu “Revista Kametsa” i hebrejskom jeziku – u antologiji savremene srpske poezije “Bezglasno nas spaja zvono srca” u Tel Avivu. Radio je kao novinar, fizički radnik, profesor na zameni, magacioner. Član je Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva. Radi u knjižari. Jedan od urednika 44. i 45. izdanja zbornika “Rukopisi.”
čovjek-časopis 