NIZ BALKANSKU
diskretno nestajanje
tašnera
poslastičara
sajdžija, užurbana
jednokratnost japija
strmoglavo siromaštvo
prosjaka
prodavaca
prolaznika
što vuku svoje
proći će i ovo
ka horizontu, iz kog izranja
jedinstven, kvalitetan i komforan dom
koji će omogućiti da se istovremeno izdignete
dok ponirete
u samom srcu grada.
***
TOTAL GRADA
total grada: dva reda
nadmeću se dužinama,
ishod – neizvestan.
u redu br. 1 čekaju da odliju
porciju svog siromaštva
u kazane narodne kuhinje.
u redu br. 2 logoi jabuke, zgužvani
u lenjoj piti konzumerizma
čekaju još jedan ajfon.
a između – nema signala.
***
GLAD
prejedanju uvek prethodi glad
pa tako bi i ti viškom da utoliš ono
što je nekada manjkalo: da zaogrneš
dečju ozeblost, kroz koju duvaju
neizvesnost i siromaštvo – možda baš
ovom jaknom? da pronađeš cipele,
koje će te konačno izbaviti iz kuće
koju nikada nisi ni smatrao svojom
iako si u njoj napravio svoje prve korake.
možda će baš ove pantalone konačno utegnuti
samopouzdanje, možda novi okvir ponudi
prihvatljiviji odraz, ali ne boj se: ako ne uspe zara,
uspeće massimo, ako ne uspe massimo uspeće
diesel, karl lagerfeld
versace, chanel ili prada
tvoje je samo da radiš i budeš
uvek zamalo lep i poželjan
tvoje je da ostaneš
tako isplativo nezadovoljan.
***
JASTUK KONTUR
mama – kontur jastuk mog detinjstva,
prilagodljivog oblika i elastičnosti,
čija memorijska pena nežno podupire
tuđe vratove, uvek umornije
od njenog. ona je i
bodi masažer: rukovanje je
jednostavno, a pošto je potpuno
prenosiv možete ga korisiti bilo kada i
bilo gde, i to potpuno besplatno.
uz samo nekoliko kapljica, prstohvata i kockica
tih usijanih godina, činila je mogućim
kolače u tiganju, istovremeno preživljavajući
ključanja, obrušavanja i padove, poput one
stjuardese iz reklame za kosmodisk, koji smo joj,
govorila je, bili sestra i ja: kosmodisk
jednostavno uzme bol
i bol se više nikad ne pojavi.
iako znam da mi nećeš reći,
i dalje se pitam, mama:
pomaže li uopšte taj kosmodisk?
***
ANDADASI
evo, reći ću ti u čemu je stvar:
u igračkama koje nisam dobio
u neispravnoj kaseti male sirene,
nepopravljivo nemoj – u piratskoj
kopiji detinjstva, u kojoj se toliko toga
moralo domaštati, u nedostižnim
patikama, što su me vodile negde
andadasi, u iskoračenjima iz očekivanih,
predvidljivih slasti. zato me ni ovaj rastanak
ne plaši. odavno sam naučio da u svoje kofere
prilježno pakujem odsustva, da čekam
da uskraćenosti donesu inflaciju
reči, slika, stihova, naučio
da putujem najdalje
sa odbijenim vizama.
_________________________________________________
OGNJEN OBRADOVIĆ (1992) završio studije Dramaturgije na FDU u Beogradu, gde radi kao asistent na predmetu Istorija svetskog pozorišta i drame i priprema svoju doktorsku tezu. S promenljivom dinamikom piše poeziju, scenarije, drame, marketinške i teorijske tekstove, koji se nalaze u prisnim i ambivalentim odnosima. Autor zbirke poezije Oticanja (nagrada Mladi Dis, 2016).
čovjek-časopis 