PUKOTINE
u vreme pre prostornog planiranja
rađale su se kuće gde su htele
i raznobojne kapije pozdravljale su
zalutale prolaznike iz neobičnih ćoškova
zidići i stepenice, bez reda i smisla
pravili su prostor za ples
nemirnim malim stopalima
što su rasla u lavirintima od kamena,
gubeći strah, a nalazeći igru
kuće su skrivale svoje oči
čipkanim uštirkanim zavesama
iza kojih su se gnezdile saksije
ljubičica raznih boja
šarene kapije čuvale su strma dvorišta
u dvorištima su dozrevale trešnje
i grožđe
i mladi luk
i deca
zmije su im bile prijatelji,
lenji smukovi i opasne šarke,
a zelenkastosivi gušteri
otkrivali su im tajne pukotine
u kojima se možeš sakriti,
ako prigusti
kuće su nicale gde im se prohte
priljubljene jedna uz drugu
nizale su se duž cele ulice
ne mareći za red
sve dok se nisu, kao domine,
porušile bez ikakvog reda
zmije su pobegle pod zemlju,
gušteri su nestali u svojim pukotinama,
a deca su kasno shvatila
da su preuske gušterske pukotine
za njihova vižljava drhtava tela
***
PLUSKVAMPERFEKAT
crveno-žuta drvena ljuljaška
nosi me u nebo
nebo je moja bela suknja
sa crvenim tufnama
kosa mi je duga,
uredno očešljana,
uši probušene,
jer devojčice nose minđuše
moja tetka kaže:
koža ti je od šećera
i ja verujem u to
moja baba kaže:
nema pametnije od tebe
i ja verujem u to
***
SNOVI
ti sanjaš talase
kako lupaju o stene
ćutiš u slušalicu
i slušaš moje ćutanje
ti veruješ u svaku reč
koju izgovoriš
i misliš da se može ostvariti
baš svaki san
ti sanjaš fudbalsku loptu
sveže pokošenu travu
nemirne prste i čelo čoveka
što stoji kraj gol-linije i navija
šaljem ti beli maslačak
pismo izdaleka
iskradeš se iz jave
i završiš u mom snu
***
SLOBODA
slutim iza šume je more
sloboda me čeka na pučini
da li je sloboda moguća
imamo li pravo na svetlost
ako negde još vlada mrak
moje misli stanuju na kamenim plažama
nažuljane belucima besomučno pletu mreže
u mrežama zapletena je moja svest
i dani od paučine
u kojima nema ni sreće, ni slobode
***
BURA
Prospero je rasprodao knjige
i zametnuo tragove
ovaj svet u kom nas je ostavio
nema vrline i nije nov
Prospero je odvezao čamce
i pustio ih da besciljno plove
po uzburkanoj vodi,
tamnom prostranstvu bez dna
___________________________________________________
ALEKSANDRA JOVIČIĆ ĐINOVIĆ rođena je u Prištini, odrasla u Orahovcu.
Diplomirala je na Odseku za opštu književnost i teoriju književnosti Univerziteta u Beogradu, masterirala na Departmanu za srpsku književnost i jezik Državnog univerziteta u Novom Pazaru.
Dobitnica nagrade Mak Dizdar mladom pjesniku. (Stolac, 2017).
Na literarnom konkursu u čast Rada Drainca 2018. godine dobila je prvu nagradu sa esej.
Dobitnica je druge nagrade na konkursu “Ulaznica 2020”.
Druga zbirka pesama „Naše male smrti“ objavljena je u martu 2020. godine u izdanju Književne radionice Rašić.
Dobitnica nagrade „Milutin Bojić“ za 2021. godinu, za neobjavljeni rukopis.
Treća zbirka pesama “tridesete nisu ono što smo zamišljali” objavljena je 2022. u izdanju Biblioteke “Milutin Bojić”.
Uređuje elektronski časopis Libartes.
čovjek-časopis 