I Gromovi dok su krojili tuđe nečije nebo i šarali mlekom sedeo sam na uzglavlju - gde su najduži prsti onostranog sveta uzeli sebi poslednju kost moje pramajke, što je spoznah. Neprimetno, kao da je već vekovima tu, urezan u ogledalo prozora blagi odraz moj, stari svat mojih prošlih bića i neuhvatljivi drug budućnosti svojih. Neka sašiju prozirnu čoju pa mi podaju telo njegovo da sahranim i sebe zajedno s njim. Pod ploču od mermera gde neće pisati imena jer kako mogu znati da je mene ili magle moje u staklu igda ikako bilo. II Izvorište svih zala ovoga sveta sabrano je, bez dna u prostoru između prednjeg zupčanika grla i grkljana. Potoci su užarene lepljive glatke, kao očnjaci žileta, tanke zubate mrlje što razgrizaju obično duplje očinjeg vida pa pobuđuju nove osete. Tada plačeš jer to više i nisi ti, nego ja, nepoznat sebi, kao i drugima. Lutam u noći, ne mareći za poslednju svetlost ulice što je podsećala na mene nekada. III Ušivena gustom smolom hrišćanskih žica u svežnju što drže sve svete lobanje na okupu - požutela voštana sveća na izmaku snaga. A taj prljavi dim što beznačajno kulja nebesima sam bio i biću ja. Suze pokajnika. Povratak u milenijum pre samog svog rođenja. Zapitao sam, tragao pre zore, iskao nekakav odgovor. Jedan je astronaut plakao zbog mene. I sada sam tu. Kao žrtva prošlosti. Svetionik budućnosti svoje. IV Rasplinuto sunce već broji više od dve hiljade ptica napupelih u trbuhu. Paramparčad sitnoga kristala iznad čela sneva o gnevu jednog mene dok prolivam šećer i vodu u slavu istom tom pokojniku. Neopevane su providne prolećne kiše što ispraćaju tupi zveket poslednjeg zvona. Oganj će progutati i tlo i temelje i tavanice. Ostaće samo masna zelena boja na staroj paleti ukradenoj od sopstvenog Tvorca. Oganj će progutati i tlo i temelje i tavanice. Preživećemo samo nas dvojica, da se zauvek klanjamo vetru. V Kama od mraza snegom crta obrvama ožiljke duboke kao led. Na belom horizontu: car svih pingvina više nije sa nama tu. Galop galebova i zaljuljano šuštanje jedne dugačke suknje. Brod na pristaništu u luci grada Trsta. Pa onda nesagledivi neosvojivi bedemi, nevidljive oči. Moje među njihovim, zgužvanim ulicama Kjota. Iza jedne stare bolnice u Pretoriji odsekli su mi desnu ruku. Kažu : previše sam krao. Tamo psuju tvoju majku na tvom jeziku i ti savršeno znaš zbog čega ta mrtva riba toliko zaudara na dokovima Perta. S prvim prolećem, ponovo si mlad, kad sa jednog mosta grada Santa Fe uroniš u plavetnilo iznutrice jegulje. I naposletku, naposletku svega, novinski su članci prljavi zbog tebe: Pronađen usnuo, nad hartijom u izmišljenoj sobici, negde u dnu Čikaga. Toliko me je puta sopstvena želja izrodila da sam u raskoraku između sebe i mene jednom obojici iščupao jezik. I sada nisam siguran da ću ikada ponovo smeti sebi da pružim ruku te pozdravim onu drugu stranu. VI Mislio sam da umem ono što sam ljudima o sebi govorio. Dajte mi noć, od nje načiniću prah. Podali su mi noć, ali sam se u njoj izgubio misleći da poznajem korake predaka. Pa sam ih molio: Dajte mi reku, od nje načiniću prah. Podali su mi reku, ali sam se u njoj udavio pre nego što sam na tlu obale progledao. U smiraju pozlaćenih perli, setio sam se! Dajte mi olovo i od njega načiniću prah. Podali su mi olovo i od njega načinio sam nešto što će se kasnije nazvati mnome. VII Jedno mi je oko veće od drugog. I nos mi beži ka istoku. Podočnjaci su mi duboki kao načeta rudarska okna. Usne su mi tugaljive kao preživelo jagnje, u decembru. Um mi je prljav. Svest mi je šarena. Nemam kuće, živim po vozovima. Potok mi je na vratu kao latica uvelog đurđevka na krstači jučerašnjeg mene. Ja sam srećan čovek. ________________________________________________ STEFAN BASARIĆ rođen je u Subotici 1993. godine. Diplomirao na katedri za Srpsku književnost i jezik u Novom Sadu. Trenutno na master studijama na istoj katedri. Bavi se poezijom i kratkom prozom. Radovi su mu objavljivani u zbornicima i na internet portalima: Noema, Vesna, Poenta, Kult, Časopis Rez, Novi Polis, Blacksheep, Noema, Balkanski književni glasnik, Filozofski magazin, Fenomeni, Eckerman, Astronaut, a njegova je poezija zastupljena u pančevačkim Rukopisima, kao i u zborniku novije novosadske lirike Indeks 21. Trenutno je u procesu sklapanja zbirke poezije, kao i zbirke kratkih priča. Živi i radi u Subotici.
čovjek-časopis 