NIŠTA VIŠE NIJE KAO ŠTO NIKADA NIJE NI BILO
mi ljudi, mi smo najgori
civilizacijska transverzala
kao rastegnuta crna trenerka
sa ispranim bojama
u večito neveselim nabavkama
ni poseta buvljaku nam više nije sveta
mi ljudi, mi smo najgori
mi otpatci postojanja
jedne vulkanske zime
tu podno vreće bola
ne sadimo ništa
jer sve mora dvocifren broj puta da se tretira
pa opet ulazimo u prodavnice samo da gledamo
mi ljudi, mi smo najgori
radimo poslove koje mrzimo
kako bi smo kupovali stvari koje nam ne trebaju
prilikom padavina tešimo se otvaranjem krovnih prozora
i nadamo se da nam rade grejači na zadnjem staklu
baš kao te stvarčice u modularnim džepovima
tipova sa crnim kapuljačama
ovde okidači povlače ljude
a prekomerna je upotreba istih
hej ljudi
vaša deca imaju upalu osrednjeg duha
rad u smenama i folie à deux
dok u povratku uz tandrk bicikla
na trećem kilometru pale pljugu
najgori
najgori
dok punoverje gnezdi lezije
ovo doba će se zvati novo mračno
a sve je počelo kao poema o sebičnosti
da bi na koncu skončalo
kao sloboda izjednačena sa neodgovornošću
mi ljudi, mi smo najgori
(kako nam se prohte)
bacamo otpatke
sečemo jelke
napuštamo kućne ljubimce
slušamo naglas muziku sa telefona u javnim prostorima i prevozima
a po zadnjim kolskim drumovima
bezočno prolazimo pokraj pregažene devojčice
zarad sopstvene spore i neprimetne smrti
bez filtera kvaliteta
udrobljeni mir
u nepristojna vremena
mi ljudi, mi smo najgori
ali žaliti se sada zbog toga
bilo bi kao žaliti se na žabe što su zelene
ipak
kupujemo zelene banane
ubeđeni da ćemo ovako doživeti prekosutra
mi trovači i kukavice
volimo mame
mame koje misle da su svi cigani lopovi
mi ljudi, mi smo najgori
jedna osveta izaziva drugu
ali ovo ne izaziva ništa
osim dubljeg kopanja rake
odbeglom lirskom subjektu
i paramneziju
mi ljudi, kvarljiva smo roba
i šta sada sa tim
nego da se dopisujemo koristeći ćelavu latinicu
dok bibliosmija stori je old
a pisful bačka sajlent mod
ljubitelji kulta bezobzirnosti
klarinetišu sindrom solipsizma
mi ljudi, mi smo najgori
što je više morona to je jača korona
i ostale krupnice
ništa više nije kao što nikad nije ni bilo
no biggie & let it roll
sve dok slon i dalje sedi mirno
stoga nije nikakva sramota biti android
ali ako možete
budite odvažni
kao morski konjić
dok se upinje
krmeći kroz vodu
tokom oluje
***
NAJLEPŠE NEMANJE SMISLA
zaljubio sam se u devojku iz mumbaja
da, iz indije
poslao sam joj pesmu “diya hai“
iz devetnaestog veka
indijskog pesnika mirze ghaliba
nakon što sam je čuo kako ju je uglazbila arooj aftab
poslao sam joj pesmu kako bi mi pomogla oko prevoda
ona pomalo razume farsi i urdu
a naravno govori hindi
i engleski
ne jednom
više puta sam se zaljubio u najlepšu devojku iz mumbaja
koja sada živi u sjedinjenim državama
inžinjer je mašinstva a radi kao dizajner proizvoda
zapravo je likovna umetnica
i bori se za prava trans rodnih osoba
volontira u feminističkoj organizaciji
prvenstveno boreći se protiv FGC (female genital cutting)
i pruža podršku žrtvama silovanja i seksualnog uznemiravanja
ima najlepše septum i nostril pirsinge
video sam nekoliko prelepih očiju
ali ni jedne nisu tako posebne kao par njenih crnih očiju
kao što ni jedne nisu tako posebno daleko
puka disperzija neizvodljivosti
dok ovde u titrajima skapavam
uz zanemarljivo blažene nijanse bluza
ona se u minus petoj vremenskoj zoni šeta
noseći sa sobom rough trade ceger
ili vergla pedale svog ljubičastog bicikla
najlepša
sluša ploče beyonce ili war on drugs,
a ja na to ne prevrćem očima
šatro čita žižeka
a na to prevrtljive oči nisu u potpunosti imune
ipak misli da pravim dobru muziku
pre sedam godina mi je rekla da imam spektakularn glas
ne znam šta sada misli
možda i bolje
kao da je bitno
otresla je prašinu sa mene
najlepša devojka iz mumbaja
iako sasvim definitivno nisam njen tip
iako je sve ovo preko svake granice spuki
i bipolarno ludo
a govorim to dok preko skajpa dodajemo jedno drugome slanik
poslednje je vreme
kali yuga
čak je i beznadežnost potrprašila pete
i bez mog katastrofiziranja
ali ona
dok se otima laganim poluosmesima
i kada se odmeće spiralnim stubištem nemogućnosti
dok krotko prodire ka suncu nekog drugog sistema
kada se smeje projekciji stvarnosti iza čeličnog rikvanta
kada su razlozi sve što nam nije ostalo
i kada želja više ne opravdava sebe samu
jednako je najlepša devojka iz mumbaja
hej
arora
podseti me
zašto je ovo
najlepše nemanje smisla
samo još jednom
molim te
***
ZVALI SMO TO DAN
zvali smo to dan
zvali smo to noć
po obodima
skaradnih poluperiferija
svi prizori gnjecave jalovine
nerašćišćenih buvljaka
činiše se najlepšim
i svaka baobab devojka
kao najdivnija
jer njena ljubav je osobita
tautološki neponovljiva
kao belokljuna žuna
prikaže se sada
i verovatno više nikada
zvali smo to dan
zvali smo to noć
ništa ne krije veće iznenađenje
od proste običnosti
zvuka opruga starih kauča
slepljenih stomaka
bez povoca vođenih besposlenih dana
izronjenih blaga sa dna besplatnih kupališta
pod mostovima
večito nedovršenih trotoara
tu gde smo se par puta sastali
i rastali
i gde mahovina prekriva
korteks ovog ovde nepomnika
tu gde će sada biti posut prah
uz par omiljenih pesama
zvali smo to dan
zvali smo to noć
slaveći život u suton
grleći pretnju zarad tog osećaja
ponovo pronađenih vikenda
ko se usuđuje
da bilo koji naredni tren
nazove poslednjim
kada je sva lepota u časku
u vožnji
na biciklima do obala reka
reka za udaviti se
_________________________________________
GORAN GRUBIŠIĆ, rođen 1979. godine, iz Subotice, muzičar (član bendova Wooden Ambulance i Ana Never), autor zbirke poezije „Alpaka među lamama“ (Librarion, 2022.)
čovjek-časopis 