DA LI SRNE PLIVAJU
sledećeg utorka
razmenićemo nekoliko poruka
ugovorićemo ručak u suši restoranu
saopštićeš mi da si preboleo bivšeg
neće biti neprijatne tišine
prvi put ti neće smetati
što volimo različitu muziku
žalićeš se na preslan soja sos
našaliti na svoj račun
imaću hrabrosti da uradim isto
u svakoj pesmi o nama
žalim za učinjenim i ne očekujem puno
u ovoj okrećem kormilo
kada se navikneš na slano
zajedno ćemo sa palube skočiti u more
***
SRCE JE MOJE RITAM MAŠINA
ti si led rasveta na aluminijumu
gledam te kroz polarizovano staklo
imaš flaširanu vodu u zadnjem džepu
na podlaktici tetovirana dva upaljača
oči su ti prepune plina
šteta što uvek zapališ filter umesto duvana
***
NA ULICAMA SU ZVERI
harpunom koji ispaljuje staklo
hvatam tvoje neprijatelje
malo pre svitanja grad postaje mesto
opasno po srne i jednoroge
upozoravaju crveno-crne marame
čuju se hemond klavijature
dvorepom pacovu koplje ulazi u nozdrvu
beži u šaht ograđen žutim čunjevima
u stanu na granici rizične zone
uspavljuješ se filmskom muzikom
budiš kada cigla pogodi prozor
imaš arsenal koji ispaljuje balone od sapunice
nikoga ne možeš da povrediš
ako izbegavaš susret sa zverima
jutro dočekujem sa flasterom na podlaktici
uznemiren jer obojica koristimo municiju
koja nestaje u dodiru sa zemljom
_______________________________________________________
ALEKSA KRSTIĆ rođen 1996. godine u Aleksincu, osnovnu školu i gimnaziju završio u Sokobanji. Diplomirao Međunarodne odnose na Američkom Univerzitetu u Bugarskoj, zatim i master studije Ljudski resursi i međunarodni menadžment na Univerzitetu u Aberdinu. Objavio je poeziju na portalima Strane, Astronaut, čovjek-časopis. Pohađa radionicu kreativnog pisanja kod Zvonka Karanovića. Trenutno živi i radi u Beogradu.
čovjek-časopis 