OBUĆARU SU UVEK BUŠNI ĐONOVI
dom u kom sam odrasla sagrađen je
od lako zapaljivog materijala
mamine reči bile su šibice
tatine tarilo
moje na papiru
lek za opekotine
u detinjstvu smo bile site
i ništa nam nije nedostajalo
othranila nas je tatina firma
za protivpožarne sisteme
***
VELIKA POPLAVA 2005. GODINE
dedu su pred smrt
najviše brinuli otopljeni snegovi
koji su sa Karpata prodirali u Banat
kiša je stala kad smo ga pratili
Tamiš se nije izlio
kuća je ostala netaknuta
šest meseci kasnije
pred vratima operacione sale
poplavio nas je novi talas
na krevetu sa točkićima
moja sestra se budila iz anestezije
doktorovo odelo bilo je sasvim mokro
iz njegovih usta
bujale su reke latinskih izraza
iz kojih nikad nisam isplivala
***
LAGANO KRČKANJE NA BUZARU
tatine godine
bile su razlog za strah
od dijagnoze su uteha
njegov metabolizam je spor
tako će se i razmnožavati u telu
male morske životinje
usporiće
i odbrojavanje
_______________________________________
MARIJA KOSTIĆ rođena je 1985. godine u Beogradu. Diplomirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu, a zatim završila interdisciplinarne master studije – Kulturna politika i menadžment u kulturi i umetnosti – na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Kao srednjoškolka je aktivnije pisala poeziju i kratku prozu – neke od pesama su objavljivane u književnim časopisima – a za prozu je osvojila dve Pekićeve nagrade. Nakog tog perioda sledi dugo zatišje u pisanju, kome se vratila prethodne godine. Do sada su joj objavljivane pesme na portalima astronaut.ba, strane.ba, bludni stih i čovjek-časopis. Trenutno pohađa radionice poezije kod Zvonka Karanovića.
čovjek-časopis 