PRAVA DOMAĆA
iz daljine
moja ljubav prema tebi je
bistra supa
sa trunkom sveže koprive
pred kojom se razodene nepce
a dušnik zadrhti
kada dođeš
ubacim previše začina
zaboravim da je skinem sa ringle
sve se raskuva u njoj
i ja je srčem iz šerpe
vrelu
sve u meni
obraste u plikove
***
KIČMA
sinove nosim na leđima
istovremeno se povijam
da prionem kao štap
pod dlanove roditelja
u meni se bori za dah
dete
zaglavljeno među pršljenovima
***
AKO ŽELIŠ DA ME ZAVEDEŠ
odvoji moje zube od zanoktica
usnama zaustavi krv
kaži da voliš ukus gvožđa
ostatke umrle zvezde i moje prste
urami mi lice u svoje dlanove
upoznaj se sa mojim strahovima
nek i tama postane sigurno mesto
meni je tuga afrodizijak
vrhom prsta povuci liniju
od kuka ka pazušnoj jamici
koža će ti otkriti
ono što želim najviše me plaši
prati ritam disanja
tumači nemušti jezik bokova
probudi u meni nimfe
kojih ću se posle stideti
i sačekaj
da u tvom napuklom glasu
napetim žilama
i zamagljenom pogledu
pronađem sebe
_______________________________________________
MARIJA KOSTIĆ rođena je 1985. godine u Beogradu. Diplomirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu, a zatim završila interdisciplinarne master studije – Kulturna politika i menadžment u kulturi i umetnosti – na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Kao srednjoškolka je aktivnije pisala poeziju i kratku prozu – neke od pesama su objavljivane u književnim časopisima – a za prozu je osvojila dve Pekićeve nagrade. Nakog tog perioda sledi dugo zatišje u pisanju, kome se vratila prethodne godine. Do sada su joj objavljivane pesme na portalima astronaut.ba, strane.ba, bludni stih. Trenutno pohađa radionice poezije kod Zvonka Karanovića.
čovjek-časopis 