PRAZNIK
Kada se ozbiljnije sagleda
protekla i svaka godina
deluje da ima više smrti
nego što ima praznika.
Pomeni, istorija, blizina
tuđe smrti ne raduju nas
sa nama je bar to dobro.
U polusnu panično udahnemo
kao da smo izronili iz dubine
kad nam je snažna ruka
udarila pleća na početku života.
Krevet je prostranstvo
po kome se tražimo
poput slepih kučića
pokušavajući da dotaknemo
deo tela, lica i postojanja drugog.
Smrti ima
ali za nas još danas ne.
Smrti ima
ali praznik je kada mi kažeš
da si samo ružno sanjala.
***
NISI POSEBAN
Jauk i groblje je narod moj.
A sjajna prošlost je laž – Miloš Crnjanski
Moj najveći strah bio je
da će se pančevački most srušiti
svakim narednim pragom
baš kad ga ja budem prelazio.
Dunav je nosio pola Evrope
izgledao je ko mišićavo telo
džinovske tropske zmije
zašto bi progutao baš mene.
Beograd, pričali su mi
tamo ljudi pričaju s majmunima
na krovovima zgrada.
Mladi tu pobegnu od štale i motike
da bi postali neko i nešto
a služe kao pacovi zmijskom caru.
Tu kupuju ili iznajmljuju žene
u kvartu silikona – oni koji nikad
ne bi mogli da ih imaju bez deviza.
Džeparoši britvom seku kaiševe na torbama
mašeći da žrtvi preseku snove i stvarnost.
Autobuskim linijama učimo grad
oni su geografija, socioligija,
istorija i psihologija – večiti studenti.
Loši učenici ovde loše prolaze
u njima vidiš prošlog i budućeg sebe
uostalom
kao i u bilo kom velikom gradu
bilo gde na svetu.
***
VODIO BIH TE NEGDE
Trudim se da ne upadnem
u zamku onih ljubavnika
koji nakon razmene nežnosti
slepo obećavaju jedni drugima
mesta za život, egzotična putovanja
ili imena nerođene dece
tok ceremonije venčanja.
Više bih voleo da znam
šta zameraš sebi
koje epizode vraćaš
kad ne možeš da zaspiš
u čemu gajiš osećaj sramote
koje stvari više ne želiš
da čuješ od ljubavnika
i da li postoji bilo šta
što bih mogao da učinim.
Smatram da dodiri govore
nama nepoznatim jezikom
isprobavamo ih i ponavljamo
ne bismo li razaznali
koji govore najutešnije.
Svaki put kada vidim psa
pomislim na tebe.
I kada prolaze nedelje
bez dodira i reči
vodio bih te negde
da mazimo pse.
***
ZADOVOLJSTVO JE MOJE
Uvek me je interesovalo
da li se fizički radnici
oni iz gradske čistoće
negovatelji i prodavci
dive i čude pesnicima
kao ja njima.
Čudimo se upornosti
hrabrosti ili petlji
koja nas je naterala
da radimo taj posao.
Mora da me sažaljevaju
pomisle kakva li je ovo budala
koja živi za zadovoljstvo
kad svi znamo da se
od zadovoljstva ne živi.
***
UMEĆE RATOVANJA
Vojskovođa ne trči svojoj ženi
kažu samuraji.
Bio bih loš vojskovođa.
Kažu da su ruske majke svojim sinovima
davale orahe da zavaraju glad.
Gde god bi poginuli, tu bi izrastao orah.
Ako me budu poslali u rat
ne brini
vratiću se kao orah.
Voliš me a voliš i biljke
rukama ili krošnjom
svakako ću te grliti.
***
STEFAN STANOJEVIĆ (1995, Pančevo) Poezija mu je objavljena na više internet portala, u onlajn i fizičkim izdanjima časopisa (Među njima Afirmator, Blacksheep, Insp., Strane, Astronaut, Avlija, Čovjek-Časopis, Oblakoder, Pančevo city, StereoArt, Vavilonska biblioteka, Nigdine, Booke, Libartes, Luča, Trag, Qelam, Slovopolis, Buktinja…) u zbornicima „Rukopisi” 39, 40, 41, 42, „Bludni stih” br. 4 i 14, “Vavilonska biblioteka” i “Nova BHCS poezija” izdavačke kuće Slavitude u Francuskoj, među 35 najboljih pesnikinja i pesnika iz regiona. Kratke priče objavljene su mu u zborniku „Rukopisi” 43 i časopisu „Stvaranje” Udruženja književnika Crne Gore.
Od 2015. održao preko trideset večeri poezije i tako vratio učestala čitanja poezije u svom gradu. Od januara 2018. uređuje jedini pančevački književni serijal „Punchtown poetry” u klubu „Štab Pogon.” Objavio je zbirke poezije „Mladi Atlas” (BKG, Beograd, 2016) i „Napad panike” (Edicija Najbolja, Pančevo, 2020), koja se našla u užem izboru za regionalnu nagradu „Slavitude” i čiji je izbor pesama na španskom objavljen u peruanskom časopisu “Revista Kametsa” i hebrejskom jeziku – u antologiji savremene srpske poezije “Bezglasno nas spaja zvono srca” u Tel Avivu. Radio je kao novinar, fizički radnik, profesor na zameni, magacioner. Član je Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva. Radi u knjižari. Jedan od urednika 44. i 45. izdanja zbornika “Rukopisi.”
čovjek-časopis 