PETRU
kad mi je život kroz iglu
ulazio u telo
pretio si da će tvoje fotografije
biti jedino što ostavljaš ovoj jazbini
zato isus umesto mene
intravenozno unosi džank
razume decu donjeg menhetna
kao što ja razumem tebe
ležiš okružen svojim radovima
na aukciji će ih kupiti republikanac
zbog kojeg nemaš pravo
na zdravstvenu zaštitu
zaboravljaš kako si mi
dao nekoliko stotina dolara
tada čitavu nedelju nisam trpeo
jecaje usamljenih ljudi
jednom sam poljubio mušteriju
sada ljubim tebe
fotografišem te dok se smeješ
u pauzama demencije
na poleđini fotografije
napisao sam svoje ime
david
***
JUTROS SAM VADIO UMNJAK
za šankom naručuje turu
lepi žvaku za pepeljaru
mršti se na konobara
iza njega se ljudi teturaju uz muziku
jedna devojka mu dodiruje butine
dok njen partner čeka u redu za toalet
nervozan sedim na pojačalu
u uglu gde odlažu gajbe i ambalažu
bez volje da mu priđem
umesto piva naručujem šveps
ne mešam alkohol i antibiotike
***
ŠMEKERI UVEK NAMIGNU PRI POZDRAVU
uplašen od dana koji dolaze
fokusiram se
na već pročitane knjige
poremećeni ritam
pravdam lošom ishranom
odeću slažem po boji i veličini
uspostavljam red
tamo gde još mogu
poriv da pogrešim ponovo
ukrotio sam pozamašnom buksnom
brojim korake od ulaznih vrata do tramvaja
obuo sam starke iako pada kiša
setio se kako sam ti jednom
pozajmio čarape koje mi nisi vratio
imale su izvezen kaktus na zglobu
u mom stanu kaktusi se brzo suše
vazduh je prepun memle
ne razgovaram sa poznanicima u prolazu
samo im salutiram
treniram za naš susret
nikada nisi čuo kako mi drhti glas
biću šmeker u tvojim očima
sve dok ti neko
ne pokaže moje pesme
***
ALEKSA KRSTIĆ rođen je 1996. godine u Aleksincu, osnovnu i srednju školu završio u Sokobanji. Diplomirao Međunarodne odnose na Američkom Univerzitetu u Bugarskoj, a zatim i master studije Ljudski Resursi i Međunarodni Menadžment na Univerzitetu u Aberdinu. Pohađa radionicu kreativnog pisanja kod Zvonka Karanovića. Trenutno živi i radi u Beogradu.
čovjek-časopis 