PREKOMERNA ODRŽIVOST
reklamni slogan nas je prevario
“održiva kuća je izvodljiva danas
a izdržljiva u budućnosti”
u nekom
sada već prošlom životu
pravila si u vazduhu kuću
od vaša četiri dlana
građevinu od toplog ljudskog mesa
kostiju tetiva i zglobova
temelje postavljala
na površinu kuhinjskog stola
prekrivenog mrvama od ručka i večere
dlan na dlan na dlan na dlan
sve brže i brže
tvoj preko njegovog
njegov preko tvoga
jedan se izvlači ispod drugog
jedan je uvek na vrhu
usklađeni ste i to te raduje
tako su se nekad
smenjivala i godišnja doba
ali klima više nije kao pre
sada je već desetu godinu neprekidna jesen
lice u ogledalu kaže:
telo ti nepovratno vene
na drugačiji način nego lišće
čovek nije ni drvo ni trava
truljenje ne ostavlja odmah
očigledne tragove na površini
još uvek se nisi dovoljno razgradila
ali ne brini
to je nepovratan proces
brži je nego što ti se čini
bakterije gljivice sitne životinje
u pozadini rade svoj posao
noćne bube izlaze ispod poda
naseljavaju ti stomak grlo i oči dok spavaš
posle se ničega ne sećaš
u nekim namerama si uspela
kad su druga dva dlana postala vlažna zemlja
divlji šipak
i korov između crnih mermernih ploča
ptice pevačice se više nisu vratile sa juga
plućima si sa uzdahom nehotice zarobila
gole oštre krošnje i zgusnute oblake
i zbog tebe tu danas više
niko živ ne stanuje
ovih dana
ulice sporo putuju ka svojoj unutrašnjoj tišini
u oronulost i sigurnu glad
ulice preko noći odrastaju
ulice su napuštena deca bez tople odeće
zaboravljena
uplakana
i ćutljiva
vetar je danas ponovo naneo opalo lišće
na staze ispred kuća
ti ćeš i ove jeseni
uzeti metlu da ga počistiš
kasnije zasaditi u voćnjaku
na mestu stare
novu kajsiju
razbacati humus po travnjaku
iznova napuniti kompostarnik lišćem
usput razmeniti reč-dve sa susedima
golim rukama očistiti blato sa ašova
pojesti natrulu jabuku
ujedajući unutrašnjost obraza
na kraju dana
na kraju dana kao na kraju svih drugih dana
obići ćeš njegove zakopane dlanove
jednostavnost i rutina su tako divne
i podatne za lagano umiranje
na tom mestu
i ti svaki put nepovratno izgubiš
poneki delić tela
pomisliš da ste i dalje usklađeni
i to te raduje
premalo je svetlosti
kažeš
nepodnošljivo su dugo
prozorska okna neprozirna od kiše
nije bitno sa koje si strane
svakako ćeš biti mokra do gole kože od bola
humka u duši od toga raste
usne postaju sivlje
na vrhove prstiju na rukama si već navikla
hladni su godinama
kao u mrtvaca
znala si odmah
niko nije morao da ti kaže
toplota se više nikada neće vratiti
jer
koža je prevelika
odeća
soba
kuća prevelika
a jorgan
od sitnog paperja ptica
nema dovoljnu težinu da te ugreje
nije jorgan kao toplo ljudsko telo
da se priljubi uz tebe
da te pritisne u potpunosti
da te od dodira izlomi
da te od dodira zaceli
da se glasno zaceniš od smeha
da se otopiš od vreline
da potpuno prestaneš da dišeš
zatvoriš oči
i na trenutak
prestaneš da razmišljaš
o smrti
***
LOVCI NA OLUJE
verovatno nikada neću imati priliku da odem u ameriku
na severoistok nebraske
da budem lovac na oluje sa amaterskom kamerom
i gledam kako se rađaju
mala i velika tornada
ali ipak
dobro je znati
dok sediš
hiljadama kilometara daleko
u svojoj toploj kući
napravljenoj po preciznom statičkom proračunu
kako se zaštiti od
zemljotresa
tornada i uragana
erupcija vulkana
lavina
topljenja ledenih glečera
nezaustavljivih bujica i
šumskih požara
jednu ženu iz nebraske je na putu
presreo veliki tornado
potom su manja tornada
počela da kruže oko velikog
pojavio se i njegov zli brat blizanac
bila su to dva tornada
kamera je sve beležila
žena je vrištala na sav glas
komentator je rekao
bila je to prevelika cena radoznalosti
da sam bio na njenom mestu
ubacio bih automobil u rikverc
i pobegao što dalje
nažalost
za nju je bilo kasno
ali vi što ovo gledate
zapamtite dobro
ako uočite opasnost na vreme
postoji način da se spasete
ne smete paničiti
vozite prema putanji tornada pod pravim uglom
ili ostanite u automobilu vezani
sa spuštenom glavom
nipošto ne tražite zaklon
ispod mostova
moja baba se borila sa drugačijim nemanima
ali sa jednakom strašću
svake subote ujutru bi ritualno
sa mnogo posvećenosti i volje
pravila male fabrike smrti
mešala hranu sa otrovima
postavlja zamke i mamce
raznim štetočinama
rekla bi
ovo je velika kuća
ali je od slame i blata
(dalje nije izgovarala naglas
i znali smo na šta misli
ne valja crtati vraga na zidu i prizivati nesreću)
ne treba ti ni poplava
ni požar
ni zemljotres
ako ne vodiš računa
nešto bi kuću moglo potkopati
mogla bi nam pasti na glavu
zidovi bi mogli popustiti
plafon se urušiti
previše tu ima duša
jer
u kući postoje paralelni svetovi
pod drvenim daskama našeg poda
pacovi imaju svoje carstvo
ulice kružne tokove i tržne centre
ispod žive i
miševi
krtice
gušteri
stonoge
gliste
vodene bube
crni i žuti mravi
na ovako malo mesta
izgrađene su čitave metropole
a ne smemo zaboraviti ni ono najvažnije
tu su ponekad i ovi naši sa obližnjeg groblja
i oni s vremena na vreme dođu
mi ih ne vidimo i ne čujemo
ne traže ništa
ali su gladni i usamljeni
sedaju uz nas za sto na prazna mesta dok ručamo
ližu so sa naših noževa
sakupljaju suve mrve sa poda
za njih je dobro u tanjiru
ostaviti poslednji zalogaj
iako nikada nije bila u nebraski
baba je znala sve o smrti
prirodnim katastrofama i višim silama
na svoj osamdeseti rođendan je
posle nekoliko čašica rakije
dok smo razgledali stare fotografije
o tome progovorila
pre više od dvadeset godina
pokojni deda ju je dozivao u snu
obgrlio je rukama snažno
kao da želi da pleše
čas grubo
čas nežno
vukao ju je u središte tornada
plehani orkestar je glasno svirao
raspadala se cela kuća
raspadala se čitava ulica
i sve stvari su bile u vazduhu
obradovala se što je došao
veselo mu se osmehnula
naslonila čelo na njegovo rame
a on je nešto pokušavao da joj kaže
ali ne bi nam ona ovo sada pričala
da je ostala još malo u njegovom zagrljaju
sva sreća pa je bila stari
iskusni lovac na oluje
znala je da je najvažnije dobro proceniti
kada je vreme za povlačenje
***
GRETA
moj prijatelj se preselio u švedsku
jer nije želeo da rizikuje
da se od stresa razboli
plašio se
bio je nežan kao pahuljica
nekad bi sanjao
delovi njegovog tela
oni koji lagano trnu
oni koje vremenom sve manje oseća
oni koji otupljuju na dodir
postaju medicinski otpad
njegova tkiva i organi
završavaju u duploj žutoj kesi
imao je jasan stav
i on želi da bude među
najsrećnijim ljudima sveta
da bude sunarodnik grete tunberg
da tečno govori švedski
popraviće sve zube
i smejaće se na sav glas
švedska je obećana zemlja
parkovi i šume su im kao iz bajke
vazduh nije opasan za disanje
i svi su dobronamerni i srdačni
kao mlade prodavačice
u prodavnici dečijih igračaka
jedina mana su oštre zime
pa ipak nije hladnoća
ono što te učini depresivnim
kod nas su leta topla i duga
ali ako nemaš para za more
jedino možeš da poludiš
gradski bazeni su prepuni hlora i mokraće
i napaljenih tinejdžera
kad mu je do kupanja i sunca
moj prijatelj uplati
neko egzotično putovanje
i uroni kao čovek
u nežno-plavo more
sa osmehom i otvorenim očima
miluje jagodicama prstiju beli pesak
kida vodu zubima dok roni na dah
takmiči se sa samim sobom
obara lične rekorde
moj prijatelj kaže da
mi koji smo ostali ovde
nikada nećemo biti kao šveđani
nikada nećemo biti kao greta tunberg
otvorenog uma i vizionari
ona je preplovila okeanom jedrilicom
koja ne emituje štetne gasove
(hvala na tome princu od monaka
bio je to nestvarno human gest)
jer greta nema dlake na jeziku
svima je rekla bez pardona
vi nam kradete detinjstvo
i mnoge je naterala
da debelo porazmisle o svemu
kažem mu da mi je iskreno žao
ako mu to nešto znači
ja nikada nisam putovala avionom
ni prekookeanskim brodom
trudim se da ne konzumiram konzumerizam
nas su u detinjstvu osećaju za pravdu
učili na primerima iz srednjovekovnih bajki
sležem nemoćno ramenima
potom još dodajem
izgleda da u to vreme
još nije postojala empatija
moj prijatelj kaže
sve razumem
možda sam malo preterao
nije ni meni uvek lako
velike korporacije nemaju milosti
bogate države su uhodane mašinerije
za prikupljanje poreza
moraš uvek biti u plusu na računu
ne smeš da kasniš sa otplatom kredita
i kirija je strašno visoka
ali za sve se pronađe izlaz
vikendom možeš da se kao čovek
odvališ od alkohola
petkom i subotom i mladi i stari
po povratku iz kafana i noćnih klubova
završe u nekom parku
a ti parkovi su prelepi
kao iz bajki
zamisli
ležiš pijan na travi
treba li ti od toga veća sreća
***
DANIJELA REPMAN rođena je 1976. godine u Somboru.
Osnovne studije završila na Pedagoškom fakultetu u Somboru, a master studije za komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Nagrađivana na regionalnim konkursima za poeziju i kratku priču. Bila je finalista na 14. Festivalu europske kratke priče, Zagreb-Rijeka 2015. i Vranac – najbolja kratka priča 2016. Knjiga kratkih priča Kvadratno disanje nagrađena je na konkursu Trećeg Trga i Beogradskog festivala za poeziju i prozu 2018.
Objavila je tri knjige poezije:
Cikličnosti, Slavija, Novi Sad, 1997.
Mesto za savršen beg, Gradska biblioteka Karlo Bijelicki, Sombor, 2015.
Šećer, led i varikina, Treći Trg i Srebrno drvo, Beograd 2021.
i dve knjige proze:
Tragom rasutih trenutaka, Prometej, Novi Sad, 2014.
Kvadratno disanje, Treći Trg, Beograd 2018.
Član je Srpskog književnog društva.
Vodi Instagram stranicu @kafkin_sat.
čovjek-časopis 