1.
šatori su muzičke kutije izrezane džepnim nožem. pokucam
i pojavi se mladić, alka sklizne pod kremom za sunčanje.
kažem mu da se promenio.
nije.
govori o prividu, besan je. ne trpi više oluke i kade, letke,
podzemne parkinge, kladionice, kioske i komunalne službe.
zamislio je maršrutu. pratiće obode, presedati na čistinama,
polagaće stubove, preskakati ploče, pa će stići.
neće.
diže letelice, akvadukte, tornjeve i već ih vidi u delovima.
dnevnik ispisuje unazad. sada se očitava ranije, događaji su tek skup opažanja.
jesu/nisu.
2.
imam izgrebana kolena, pedale i pamćenje u čvorovima.
elastičnu ruku do kauča gde polažu telo od šiblja i kvržica.
šiblje su dovezli iz pograničja, o kvržicama se ćuti.
pregrizem sijalicu i izvedem te na trotoar.
herbarijum u nastajanju: smokva, hajdučka trava, orah.
krajičak mora ušiven u podnožje žutog. slojevi, ka tamnijem, svi u jednom pojasu.
škripi. tamo te i vodim. i peni se.
u žlebovima prskalice. vidiš ih posle trideset godina ili prvi put.
roj se primirio i razaznajemo vijače, gazu, barut.
splet tkiva kakav postoji još samo u vitrinama i bolničkim sobama.
kažeš nešto na narečju i prizor zataji.
vodoskok je ledenica,
ostalo grudve.
3.
tek što te nazovem, povlačiš se u tesnac
stazom od semenki.
usmerava te kičma od oljuštenih jabuka, pritežu te nanizani klikeri.
i drugi su biljke, olistalih grla.
presvučeni krpama, u središtu mehura gde zemlja ne raste.
u prizemlju je talog.
kad mu priđem, prestroji se.
oblikuje te, pa se rasprsne.
zalutalo vlakno.
***
NIKOLA RADIĆ (1989) je autor, filmski kritičar, dopisnik francuskih medija, prevodilac i muzičar. Godine 2017. objavljuje zbirku poezije „Prolećima si potreban“, a 2018. album „Karta slučaja“ sa bendom Barka Dilo. Nakon Beograda, Bordoa, Rena i Zagreba, trenutno živi na bretonskoj obali gde priprema prvi roman.
fotografija autora: Nemanja Knežević
čovjek-časopis 