STANI VODO KADA IDE BABO

Moja majka bila je dobrica
Ko paučak
Nikad nas nije
Krivo pogledala
Ko tiće
Držala nas je na okupu
Kad bi babo
Ulazio u kuću
Govorila bi
Stani vodo kada ide babo
Mi bi se pozbili
Jedni uz druge
I čekali
Kapija bi zaškripala
Avliju bi obasjalo sunce
Babo je nosio veliku karpuzu
Naša lica su se razvedrila
Čuo se žubor vode
Na česmi
Karpuza se hladila
U velikom koritu
Plivala je po površini vode
Mi smo je dodirivali
Malim dječijim prstićima
I ponavljali u horu
Stani vodo kada ide babo. 

MUHAMED ELEZOVIĆ (1940, Stolac), iz zbirke pjesama “Zmijama sam otrov pozajmljiv’o”, Dobra knjiga, 2008.

pjesma je preuzeta iz književnog časopisa “Život”, 4-5/2007