PLASTIKA
Otvorio sam tog jutra vrata i pustio je da uđe. Samo je klimnula glavom, mada mislim da nije ni to bio slučaj, već jedan usputni treptaj poduži u znak nekakvoga pozdrava. Promrmljala je par opaski o pokvarenom liftu, nevaspitanom komšiji, rasutoj kesi sa mandarinama, smeštanju istih u džepove od kaputa, u današnje novine, pod pazuhe, pod bradu na ključnoj kosti, balansiranju s njima do mojih vrata kao da su to poslednje dragocenosti i zatim, iznenada, otvorila je moj prozor, bez pardona, i bacila te narandžaste “dragulje”, lagano niz tendu stana ispod. Ispratila je njihov pad i zapazivši da su posve nagnječene, odmahnula je rukom i prvi put danas počastila me kezom poznatim.
“Obične su. Tako sam i mislila.”
“Ne brini, kroz par minuta punjeno pile na stolu biće”, uzbuđeno saopštih i okrenuh se rerni.
“Nadam se da me nećeš i ti razočarati.”
“A, kad sam? Kuvana plastika je to. Kvalitet suvi. Bićeš zadovoljna. Znam da si gladna. Ah, evo. Gotovo upravo. Hrska tako nesvarljivo. Samo izvoli, znam da se ne stidiš.”
“Imaš pravo. To je taj ukus prekopotrebni”, rekla je, nastavila da mljacka i usput mi ukazala na izgrebanu plastiku kravate i košulje i nos okrenut naopačke (zbog kojeg sam udisao i izdisao direktno u oči i šiške, pa shvatih da ustvari nije vetrovito kao što mišljah i ljubazno joj zahvalih).
“Hvala ti, nisam se ogledao jutros. Ma, nema više sigurnih hirurških zahvata. Milo mi je da ti prija plastična hrana koju spremih. Znam da isti smo sad, mada ne bejasmo nekad.”
“Da. Ne podsećaj me na ružnu prošlost. Dok te nisam poznavala, od plastike sam znala samo za plastične opise. Mrzim sad svu tu živopisnost. Plastika je neophodna. Daće nam sigurnu gajbu u vremešnom soliteru ovom.”
Zagrlih je čvrsto. Plastični kuk kvrcnu. Ne znam ni sad moj ili njen, svejedno. Mi smo jedno. Baterije dopunjujemo redovno jedno drugom i bežimo od džinovskih “malih” ruku, ušuškani u svom soliteru, pod kauč Čoveka, što dalje, do samog radijatora ako treba.
***
NESANICA STVARI
“Toliko zevam da se plašim da ću usisati u sebe taj masivni luster. Ako se potrudim, možda i sve ostale prateće elemente ove tipične spavaće sobe. Ako garnišla ne bude moj kolac, svakako će mi te pozlaćene štipaljke izmasakrirati unutrašnje organe. Ko zna, možda se zavesa ne usisa u potpunosti, pa neko pomisli da još uvek može da se okoristi o novonastalu nezgodu i obraduje ukućane tj. svoje prozore unikatnim zastorima (jer nekad su bili tako obični bordo – skoro pa pozorišni, a sad bi imali karnere koji se ne daju izravnati, čipku od mojih noktiju, ušiju i koščica, pliš mojih izlučevina čiji šmek ne bi valjalo a ni moglo da se opere ni najžešćim deterdžentom i omekšivačem), pa uloži napor da izvuče usisan deo goleme “prostirke za prozore”, kako voleh da nazivam zavese.
O, kako će soba biti lepa i bela ako zaista dovoljno razjapim usta… Samo ako pogodim tačno koliko treba da zinem i koliki udisaj da izvršim, jer ne, nikako ne želim da postane odurno svetloplava kakva je bila pre našeg vrednog krečenja. Ona nije nikad bila nalik na vedro slobodno nebo. Njena je boja bela. Kao sneg. Kao papir. Kao koma. Hladnoća, čežnja i uzaludnost čekanja.”
Džesi je utulila zmajsko zevanje i uspavala se brojanjem zvižduka lokomotive partnerovog celonoćnog hrkanja. Vetar je otimao zavesu kroz otvorena vrata od terase, podrugljivo hučeći kroz ključaonicu zatvorenih vrata sobe, koja su vibrirala besom nemoći oslobađanja od majušnih šarki.
Spavaća soba nikad, ali nikad, ne spava.
***
JASNA JEREMIĆ rođena je 1987. godine u Loznici. Studirala srpski jezik i književnost u Beogradu, završila Visoku školu strukovnih studija za vaspitače u Sremskoj Mitrovici. Piše poeziju od pubertetskih dana. Objavljivala u časopisima My love story, Sabor, Svitak, u zbornicima Mera sviju stvari (izbor iz ljubavne poezije saradnika književnih novina Svitak, 2010), Zborniku poezije za decu, i zborniku Snovi injem posuti (2016.) posvećenom jubileju stodvadesetogodišnjice od rođenja S. A. Jesenjina (Antologija savremenih pesnika 21. veka) kao i u zborniku zavičajne poezije Z. Antonijevića- Zavičajni nokturno 2. Zastupljena u zborniku mladenovačke kratke priče Karneval u suterenu. Prvu zbirku ljubavne poezije “Zagrli ljubav” objavila u izdanju Litera- Mladenovac 2020. godine. Drugu zbirku poezije “Vode nadošle” objavila u junu 2021. Živi u Mladenovcu.
čovjek-časopis 