TRAGOVI GUMA
Koračaš
kao centrifuga u mojoj kuhinji
oko stanice, sa tetrapakom đusa na bedrima
koračaš nesigurno, dok ti govorim
zovi taksi
Vi ste za Dorćol
vozilo se beli preko ulice, nesigurna
ulazim, srećna što je jeza otekla
natrag od broja 52, prema džipu
sumnjivih tipova
Zašto su cupkali bez muzike
zašto džipovi idu nekud noću
Pri izlasku zapinjem za ivičnjak
sramota, u meni samo kisela voda
i humus, jedva
Nesreća je izbegnuta
Ključ guram, kao ti nekad svoje kukove
ka meni pa natrag
***
KOTLINA
Želiš da putujem i pretičem čvrste kuće
ne umem dalje od žutog znaka
srećan put ne obećava bezbedan povratak
da je tako, ne bih se osvrtala
u potrazi za mrvama kolača
ne bih prilazila sumnjivim dimnjacima
varljivom svetlu na kraju ulice
vidiš, uvek ću ići natrag u šumu
natrag, do kolibe u kojoj sam začeta
nevešto lepljenih soba i čupavih ćebadi
starog smederevca i lonca sa plutajućim povrćem
želiš da krenem niz put, dalje od kotline
a znaš, na prvoj bih se okretnici
pretvorila u kamen
***
DALJINE
U Solarisu postoji čovek
sa tom šubarom na glavi
pljunuti je moj deda
Živeti duboko u Rusiji
znači spremiti se za dugi boravak
na udaljenoj planeti
Čovek se zatvorio u pećinu,
pod kamenom, kako bi razumeo
suparnika na mesecu
Nikada više, rekao je
vi ne možete da zamislite mrak
u kojem nema Drugog
Odustajem od velikih daljina
čvrsto uverena da ćemo svi,
skončati pred pragom
***
MARA
Kad bih mogla da govorim umesto babe
kad bi ona to uopšte želela
a mislim, rekla bi: pusti dete
pusti bagatelu
umesto linija što obrazuju jezik
pisala bih šumove, ređala zrnevlje
zalivala bih mlekom brazde
o koje se saplitala
kosu bih zasadila u vlažnu zemlju,
nikao bi kukuruz, svuda oko kuće
kroz njega se nikada ne bi probile,
teške vojničke čizme
jedan krpeni lutak, čistio bi ćoškove
plesao po prašini, pio vlagu
kao zamena za saputnika, razapetog
u sred polja, strašilo za nepozvane
Kad bih govorila umesto nje,
a ona to ne bi želela,
mislim rekla bi: najviše na svetu
volim belu čokoladu
***
PADA PRAŠINA
Na parkingu desetak domova
zauzdanih točkova
Unutra:
plastične čaše viljuške
kartonski tanjiri i verovatno,
nepresušne zalihe plazma keksa
državno gorivo za sve uzraste
Peškiri bi rado odleteli na primorje
umesto toga, deo su predela
isuviše poznatog, da bi se
zadržali na fotografiji
Natpis rezervata obećava
porodičnu idilu i kilo mešanog
u pola cene, sredom
Večeras najavljuju kišu meteora
dovoljno želja za sve izvan gradova
kojima pogled odluta
izviše nagorelih useva
Kupači ne misle o vatri
Žale se na hlor, što se zadržava
u kosi, među prstima na stopalu
jedini dokaz plutanja
Protrčava devojčica kratkih koraka
njeni roditelji piju beli špricer
dvadeset stolova dalje
U bokalu nema tereta
U praznom bazenu očekujem pljusak zvezda
uzbuđuje me nedostatak tla
***
ALEKSANDRA JOVANOVIĆ rođena je 23. jula 1996. godine u Vranju. Diplomirala je i masterirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti, a trenutno je na doktorskim studijama. Za svoj pesnički prvenac “Jagma”, dobila je nagradu “Mladi Dis”.
“Crna ptica” (Nagrade: Nagrada Politikinog zabavnika za 2020. godinu, nagrada grada Niša “Malen cvet” za 2020. godinu, uvrštena u međunarodni katalog White Ravens 2021. koji izdaje Minhenska biblioteka za decu i mlade) je njen prvi roman. Živi i radi u Beogradu.
čovjek-časopis 